Izvor: RTS, 21.Nov.2011, 09:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krizni budžet u najavi
Ako se produbi kriza u Evropi, rast srpske privrede biće manji od očekivanog, procenjuje MMF. Vlada planira da se prilagodi krizi, a prvi korak u tom pravcu, kažu, biće budžet za narednu godinu. Uz štednju i povećanje prihoda, ipak ostaju 152 milijarde dinara minusa koji treba nekako pokriti.
Srpska privreda u 2012. ostvariće skroman rast od 1,5 odsto, pre svega zbog manje tražnje u Nemačkoj, Italiji i Bosni i Hercegovini, našim glavnim spoljnotrgovinskim partnerima. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Ukoliko se kriza u evrozoni produbi, i ta procena je previše optimistična, kaže šef beogradske kancelarije MMF-a, Bogdan Lisovolik. Ističe da je važno da se javne finansije drže pod kontrolom.
Kada je ekonomski rast manji od očekivanog može se povećati minus u državnoj kasi, jedno je od pravila o fiskalnoj odgovornosti.
Na osnovu njega su se Vlada i MMF dogovorili da naredne godine deficit bude 4,25 odsto bruto domaćeg proizvoda.
"To je nešto manje nego što omogućava pravilo o fiskalnom deficitu, jer se mora uzeti u obzir drugo pravilo, a nivo javnog duga mora da ostane ispod 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. Dug je sada veoma blizu te granice, ali verujem da će Vlada preduzeti korake da se taj nivo duga smanji do ispod gornje granice i da tu ostane", kaže Mark Alen, šef misije MMF-a.
Vlada planira da se prilagodi krizi, a prvi korak u tom pavcu, kažu, biće budžet za narednu godinu.
Potpredsednica Vlade Verica Kalanović kaže da u budžetu moraju biti povećani prihodi i smanjeni rashodi.
"Povećanje prihoda je moguće kroz borbu protiv sive ekonomije, u kojoj je 40 odsto privrede", rekla je Kalanovićeva.
Povećanje prihoda od naplate poreza
Državni sekretar u ministarstvu finansija Dušan Nikezić očekuje povećanje prihoda iz naplate poreza iz određenih stečajnih postupaka i povećanje dividendi.
"Očekujemo da ćemo, posle više godina, ove godine imati dobit u EPS-u i ta dobit će biti uvrštena u prihode za narednu godinu. Najveća ušteda je kod nabavke robe i usluga", rekao je Nikezić.
Uz štednju i povećanje prihoda, ipak ostaju 152 milijarde dinara minusa koji treba nekako pokriti.
Ekonomista Miladin Kovačević kaže da se taj deficit mora pokriti daljim zaduživanjem, što će biti veliki teret u narednim godinama, jer smo već blizu granice zaduživanja.
"Politika na bazi zaduživanja teško da može da bude održana i da može da se postigne konsolidacija u javnom sektoru do 2015, ističe Kovačević.
Javni dug mogao bi da se održi pod kontrolom isključivo kad bi privredni rast bio bar četiri odsto. Za to su potrebne suštinske reforme o kojima se godinama priča. Zato ekonomisti upozoravaju da se kockamo s neizvesnošću i da ćemo se suočiti sa krizom javnog duga i spoljne likvidnosti.
