Izvor: Politika, 06.Mar.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krizna kocka
Povod za seriju priloga o kladionicama mogla je da bude i jedna obična šetnja bilo kojom gradskom ulicom u Srbiji u kojoj su mnogi lokali ispražnjeni ili zatvoreni, a mnogobrojne kladionice rade.
I u razvijenom svetu mnogo je kladionica i kockarnica, ali ostali lokali tamo nisu ispražnjeni, tako da se samo ovde (i još možda ponegde u okruženju) stiče sumoran utisak da sve tavori i propada dok kladionice uspevaju. Kakvo je to društvo u kojem jedino kladionice uspevaju?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Autori priloga u našoj seriji ovaj procvat klađenja u tranzicionoj Srbiji dovode u vezu s preovlađujućim načinom života društva u krizi u kojem je sve manje fabrika i posla a sve više dokolice i snalaženja. Jedan od autora kaže: čovek upada u tranzicionu krizu kao u duboko blato, praznih džepova i slomljenih iluzija, i sanja o spasonosnom iskoraku iz bede.
U društvu u kojem je ugrožen ljudski rad kao vrednost, raste broj onih koji putem sreće žele da promene sudbinu.
Dodatni problem je u tome što su mladi ljudi više zainteresovani za kladionice od starijih. Istraživanja bar govore da je klađenje važan deo njihove svakodnevice. Prema jednom od njih, u sportskom klađenju učestvuje skoro polovina muške omladine između 17 i 35 godina.
Procvat klađenja je, doduše, podstaknut tehnološkim inovacijama i globalizacijom sporta i sportskih rezultata. Nekada davno sportsko klađenje se svodilo na jugoslovensku (i italijansku) fudbalsku ligu, a danas je reč o veoma razgranatoj mreži takmičenja čije poznavanje podrazumeva i odgovarajuća predznanja.
Istraživanja, međutim, pokazuju da mladi koji idu u kladionice tri i po puta više piju alkohol, dvaput češće se opijaju, tri puta češće koriste alkohol s drogom, što znači da je reč o ambijentu iz kojeg izrastaju mnogi individualni i društveni problemi. Tako su kladionice ne samo deo potreba našeg homo ludensa nego i izraz ukupne krize društva.
Njihov rad, naravno, kao i do sada, treba prepustiti privatnoj inicijativi i interesu, a država može koliko-toliko da utiče na sektor kocke i klađenja ako u njemu uspostavi red i izbori se protiv ilegalnog rada. Tome bi svakako doprineo sistem elektronske finansijske kontrole, o čemu je takođe bilo reči u ovoj seriji.
Naime, državna Uprava igara na sreću namerava da uđe u projekat izrade elektronskog centra s kojim bi bile povezane sve kladionice (1.460) i svi slot-klubovi (1.973) u zemlji. Tako bi svaki uplaćeni tiket i isplaćena premija u bilo kojoj kladionici bili registrovani na portalu Uprave igara na sreću.
Što nije ništa drugo do uvođenje PDV kontrole i u ovu delatnost koja je sada središte mnogih improvizacija. Pa i nelegalnosti koje i unose veoma sumornu sliku u ovdašnji kockarski sektor. Jer u njemu ,,utočište nade” ne samo da nalaze mnogi mladi ljudi nego i maloletnici, a mnogi od tih objekata rade i bez odgovarajućih dozvola i kontrole.
Pre nekoliko godina kontrolom se bavila ekipa inspektora, ali se ispostavilo da je inspektore lako potkupiti. Zato su danas za njihov rad zadužene policijske uprave, ali pitanje je koliko su one osposobljene i voljne da nadgledaju ispravnost papira i legalnost funkcionisanja slot-aparata.
Zato se uspešnija kontrola i očekuje tek od elektronskog servera i njegovog povezivanja sa svakim klubom i kladionicom.
Smatra se da bi ovaj sistem kontrole doprineo i većim prihodima države od kladionica čiji poslenici ne propuštaju da ukažu na činjenicu da 40 odsto svih dažbina državi od igara na sreću odlazi na finansiranje rada Crvenog krsta, udruženja osoba sa posebnim potrebama, nekih programa Ministarstva zdravlja i Ministarstva sporta.
To je ono što država čini i što bi mogla da čini kad je reč o uspostavljanju reda u ovoj delatnosti, a što se nesrazmere u broju kladionica, s jedne, i drugih lokala i prodavnica tiče, s druge strane, to je problem kojem se ne može doskočiti uvođenjem servera i pojačanim nadzorom.
Zapravo, reč je o problemu koji proističe iz karaktera naše tranzicije čiji sastavni deo su i ljudi koji svoje pravo na nadu i razbibrigu traže najčešće u kladionicama.
Od sutra nova serija: Kako ćemo se vratiti na 0,05 miligrama aflatoksina
Branislav Radivojša
objavljeno: 06/03/2013
