Izvor: Politika, 13.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krizna duga
REZOLUCIJA 1701 JE "ROĐENA", ŽIVEO SAVET BEZBEDNOSTI. Već mesec dana traje najnoviji rat na Bliskom istoku i upravo toliko vremena bilo je potrebno Ujedinjenim nacijama da učine nešto konkretno. Posle mukotrpnih diplomatskih razgovora i ubeđivanja Savet bezbednosti je, u noći između petka i subote, jednoglasno usvojio rezoluciju koja bi trebalo da dovede do prekida ratovanja.
Pomenuti dokument svetske organizacije poziva sve strane na obustavu sukoba, nalaže se Hezbolahu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da hitno prekine napade na Izrael a Izraelu da zaustavi ofanzivu. Odobreno je, istovremeno, i slanje 15.000 vojnika u okviru međunarodnih mirovnih snaga u Liban.
Kasno, zaista kasno za više više od hiljadu mrtvih. Ne samo za njih, ratni vihor je stotine hiljada ljudi pretvorio u izbeglice, učinjena su ogromna razaranja.
I dok su svetske diplomate na Istočnoj reci čestitali jedni drugima na uspešno obavljenom poslu oružje je nastavilo da seje smrt na Bliskom istoku. Izrael je, posle svega nekoliko sati, pokrenuo dugo pripremanu kopnenu ofanzivu u nameri da "počisti " Hezbolah sa juga Libana. Izraelski generali najavljuju da bi ova operacija mogla da potraje nedeljama. Sve u suprotnosti s očekivanjima da će Liban i Izrael hitno prihvatiti rezoluciju Saveta bezbednosti i time odškrinuti vrata miru.
Postavlja se, naravno, i pitanje kako "disciplinovati" Hezbolah. Islamski ekstremisti su se pokazali kao žilav protivnik a njihova politička i verska zaslepljenost ne daje povoda za očekivanja da će poslušati naređenje međunarodne zajednice i, makar privremeno, odustati od ratovanja.
RAT U LIBANU JE DAO NOVU DIMENZIJU Bliskom i Srednjem istoku, najproblematičnijim regionima na planeti. Gledajući na geografsku kartu stiče se utisak o postojanju svojevrsne krizne duge koja se proteže od Turske, preko Libana, palestinskih teritorija, Sirije, Izraela, Iraka i Irana do Avganistana.
Turska, suočena s delovanjem kurdskih pobunjenika, ne odustaje od namere da se s njima vojno obračuna. A to ne isključuje ni upad u susedni Irak. U Libanu se ratuje, Sirija ima mnogo neraščišćenih računa s Izraelom koji trenutno pokušava da oružjem reši probleme sa Hamasom i Hezbolahom.
Posebna priča je Irak. Posle strane vojne intervencije i rušenja režima Sadama Huseina zemlja je upala u haos nasilja koje preti da se pretvori u građanski rat. Vesti o desetinama mrtvih postale su tragični deo iračke svakodnevice u kojoj se gotovo više i ne zna ko na koga puca. Sve su glasnija upozorenja da bi sadašnje nasilje moglo da dovede do konačnog "cepanja" Iraka na tri dela: kurdski, šiitski i sunitski.
Iran je, preko Hezbolaha, umešan u libanski rat ali se tek očekuje zaoštravanje krize povodom njegovog spornog nuklearnog programa. Ultimatum Saveta bezbednosti Teheranu ističe krajem meseci a po dosadašnjim iranskim reagovanjima može se naslutiti da će on biti odbačen. U tom slučaju moguće je uvođenje međunarodnih sankcija Iranu a njegov prvi odgovor biće zavrtanje slavina na naftnim postrojenjima. Takav scenario sigurno bi potvrdio strahovanja da cena barela nafte zaista može da "preskoči" granicu od 100 dolara.
Na kraju ove krizne duge je Avganistan odakle i dalje stižu samo loše vesti. Talibani su, prema zvaničnoj verziji, poraženi ali se nisu predali. Čak ni najmoćnije vojne mašinerije na svetu – NATO i SAD – ne uspevaju da uspostave u zemlji apsolutni mir. Čarke i obračuni s talibanima ne prestaju a gubitaka ima na obe strane.
NIKO NIJE POGINUO, NIKO NIJE RANJEN, ali je teroristička priča iz Londona napravila popriličan haos u svetu. Plan napada na putničke avione na vreme je "provaljen", dvadesetak terorista je uhapšeno a cela akcija dovela do kolapsa avionskog saobraćaja u Velikoj Britaniji čije posledice su se osetile u većem delu Evrope i SAD.
Posle stišavanja početne euforije zbog uspešnog "presretanja" terorista usledile su mnogobrojne analize koje ukazuju na nekoliko zabrinjavajućih činjenica. Pohapšeni teroristi potiču s domaćeg terena, reč je muslimanima koji žive u Velikoj Britaniji, zbog čega je realno očekivati nove slične pokušaje. Otkrivena je i veza britanskih terorista sa saborcima u Pakistanu što govori da međunarodna mreža terorizma i dalje postoji i ozbiljno preti. Terorističke bombe ovoga puta, na sreću, nisu eksplodirale ali je strah ostao.
Žarko Rakić
[objavljeno: 13/08/2006]
