Izvor: RTS, 27.Sep.2009, 20:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza zatvorila novčanike
U prvih sedam meseci prodaja u Srbiji pala u proseku za devet odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period. Najviše smanjena prodaja nameštaja i kućnih aparata, odeće, obuće, ali i hrane.
Sve plići džepovi potrošača naterali su trgovce da snižavaju cene i robu nude pod povoljnijim uslovima. Za odluku šta i gde kupiti, razlika u ceni od svega nekoliko dinara mnogima postaje sve važnija.
Prodaja nameštaja i kućnih aparata, uprkos kreditima koje država dotira, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pretrpela je najveći udar. Promet je smanjen za 18,8 odsto. Prodaja odeće i obuće opala je nešto više od 17 procenata, a hrane i alkoholnih pića oko sedam odsto.
Posledice ekonomske krize trgovci pokušavaju da prevaziđu i novim oblicima prodaje sa stalnim popustima.
U socijalnim prodavnicama najpre su kupovali samo najugroženiji, a ubrzo su takve radnje postale dostupne svima.
"Najčešći kupci u SOS marketima su penzioneri čije penzije nisu veće od 20.000 dinara. Istovremeno najveći broj nezaposlenih kao i invalidnih lica pazari u SOS marketu", rekao je direktor SOS marketa Milorad Mišković.
I otvaranje takozvanih hard diskonta bio je trgovački odgovor na krizu. Tu se roba izlaže na paletama u korpama bez luksuznog enterijera što takođe snižava cenu.
"Očigledno je niža kupovna moć i smanjena potrošnja građana Srbije ubrzala naše planove za ulazak u format hard diskonta koji podrazumeva najniže cene na tržištu, sa suženim asortimanom, ili sa takozvanim niskim cenama svaki dan", rekao je generalni direktor Delta Maksi grupe Dragan Filipović.
Novi način prodaje - autlet pojavio se najpre u Americi, devedesetih godina u Evropi, a tek nedavno i kod nas.
"Ideja autlet koncepta jeste da ponudi kupcima, u svakom trenutku, tokom cele godine popust od najmanje 30 odsto, objasnila je direktorka "Imo autleta" Smiljka Dokić Jeremić i dodala da taj popust može biti i veći u zavisnosti od sezone i akcijske ponude prodavaca.
Po svemu sudeći, trgovci će i kod nas morati još brže da reaguju na krizu ukoliko ne žele zalihe u svojim magacinima.
Smanjena prodaja je dovoljna opomena da i oni moraju da podnesu teret krize, i po cenu sopstvene zarade.
