Izvor: RTS, 24.Feb.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza test solidarnosti za EU
Analitičari ocenjuju da bi istočnoevropske zemlje, zbog sve težih posledica ekonomske krize, na kraju mogle da plate mnogo veću cenu od moćnih država gde je kriza nastala. Kriza kao test odnosa "stare i nove Evrope".
Istočnoevropske zemlje bi, zbog sve težih posledica recesije, na kraju mogle da plate mnogo veću cenu od moćnih država čiji su bankari i finansijeri izazvali međunarodnu ekonomsku krizu, piše londonski "Gardijan" u uredničkom komentaru.
Ističući >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da istočnoevropske zemlje nemaju nikakve veze sa nesmotrenim ponašanjem i promašajima u regulisanju rada banaka koje su izazvali aktuelnu krizu, list primećuje da su "banke tih država u stranim rukama, a one su i inače relativno minorni ekonomski igrači".
Evropska unija će se uskoro naći pred ozbiljnim testom u vidu svog odnosa prema istočnom delu kontinenta, upozorava "Gardijan" i podseća da je ulazak prve grupe istočnoevropskih zemalja u EU 2004. godine bio smatran velikom pobedom.
"Borba tih država za oslobođenje pomogla je u podrivanju sovjetske moći i transformisala međunarodni poredak, a Zapadna Evropa je zauzvrat konačno otvorila vrata i omogućila učlanjenje u Uniju", navodi list i dodaje da bi recesija mogla da postane test solidarnosti za Uniju.
Opasnost po koheziju Evropske unije više je nego očigledna, naročito ako se ima u vidu činjenica da je zapadna Evropa u prošlosti istočnu Evropu najčešće ostavljala na cedilu, zaključuje autor redakcijskog komentara u "Gardijanu".
Problemi finansijskog i bankarskog sektora - u Britaniji i Sjedinjenim Državama, ali sve više i u istočnoj Evropi, danas su glavna tema i u ostalim britanskim listovima, prenosi Bi-Bi-Si.
Manje od mesec dana otkako je preuzeo predsedničku dužnost, Barak Obama je suočen sa veoma nezahvalnim zadatkom na planu odnosa sa javnošću - kako da objasni stanje u kojem se nalazi privreda a da istovremeno pridobije poverenje za svoj plan o dodatnom zaduživanju i ogromnom ulaganju u cilju podsticanja posustale ekonomije.
Obama je dosadašnji američki budžet nazvao prevarom, budući da su knjigovođe trikovima pokušavale da prikriju velika izdvajanja, poput onih za ratove u Iraku i Avganistanu, u nadi da narod to neće primetiti.
Predviđanja o budžetskom deficitu od 1.300 milijardi dolara zato predstavljaju najgori mogući scenario, ističe novinar "Indipendenta" jer će u njih biti uključeni troškovi ratova, prirodnih katastrofa ali i prava slika o prihodima od poreza.
Povećan rizik ulaganja
Stručnjak za zemlje u razvoju u jednoj od najvećih britanskih banka - "Rojal Benk ov Skotland" Timoti Eš kaže za Bi-Bi-Si da je najveći problem bivših socijalističkih zemalja istočne Evrope ogromni spoljni dug privatnog sektora u tim zemljama.
"Njihove privrede su se jako brzo proširile u poslednjih desetak godina - dogodila se i ogromna ekspanzija banaka u kojoj se isuviše mnogo ljudi isuviše mnogo zadužilo. Na žalost, banke su danas manje spremne da produže te kredite, a posledica toga je da puno zemalja u regionu sada ima probleme sa vrednošću svojih valuta i deviznim rezervama", ocenio je Eš.
Problem je, kako ocenjuje, pogoršan time što zapadne banke koje su otvorile filijale na istoku moraju da smanje obim posla u istočnoj Evropi, jer na Zapadu vlada nestašica novca - a davanje kredita na istoku je postalo riskantnije nego što je bilo.
Eš je kao primer naveo Austriju, koja je izložena rizicima u istočnoj Evropi u ukupnoj vrednosti od 70 odsto svog bruto nacionalnog proizvoda i Švedsku koja je izložena rizicima u vrednosti od 80 milijardi dolara u baltičkim državama.
"Kako privrede tih zemalja budu propadale, tako će aktiva podružnica zapadnih banaka u tim državama biti sve manja. To znači da će te podružnice u istočnoj Evropi morati da budu rekapitalizovane, što se automatski negativno održava na njihove centrale na Zapadu."
Sagovornik Bi-Bi-Si-ja kaže da je veoma teško videti kako bi Zapad, u postojećim okolnostima, mogao efikasno da pomogne ekonomskoj stabilizaciji srednje i istočne Evrope.
