Izvor: Politika, 25.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza štampe? Ne u Indiji
U Svetskoj asocijaciji novina (WAN) u toku je sređivanje podataka za novi godišnji izveštaj o stanju (dnevne) štampe na planeti. Biće gotov negde u junu, s nadom da će opet, kao i lane, predočiti umirujuću sliku o stanju medija iz ,,Gutenbergove galaksije”, poslednjih godina pod žestokim udarom novog načina konzumiranja novinskih sadržaja koji su doneli informatička revolucija i njeno čedo Internet.
Prošlog juna, izveštaj je intoniran kao umereno ohrabrujući: u 2006, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u odnosu na prethodnu, tiraž je na globalnom nivou porastao za 2,30 odsto.
Ali, kad je ova brojka stavljena pod lupu, videlo se da novinskoj industriji ruže cvetaju samo u statistici. Svugde na zapadnoj hemisferi tiraž je u padu, a za pomenuti rast ponajviše su zaslužne Kina i Indija (i Azija u celini). Od sto najprodavanijih dnevnih listova u svetu, čak 70 je iz ovog regiona. Ove dve zemlje su, takođe, preuzele primat od Japana, gde se najviše kupuju dnevne novine: 98,7 miliona u Kini i 88,9 u Indiji.
Indijska novinska priča je pri tom posebno zanimljiva i zbog toga što je tamošnje medijsko tržište trenutno najdinamičnije i najperspektivnije. Indijska štampa doživljava zlatno doba (procena je da je u 2007. regrutovano oko 12 miliona novih čitalaca), što potvrđuje ne samo dvocifrena godišnja stopa rasta (i tiraža i prihoda izdavača) već i nestrpljenje velikih medijskih koncerna sa Zapada da se blagovremeno tamo usidre.
Podaci Kancelarije novinskog registra Indije, institucije koja je osnovana 1956, zbog primene tamo još važećeg osnovnog zakona o štampi – Zakona o registraciji novina i knjiga, donetog još 1867, pod britanskom kolonijalnom upravom – kažu da u toj zemlji danas izlazi 2.130 dnevnih listova. Od toga ih je 201 na engleskom, 942 na hindiju, a ostali na mnogobrojnim lokalnim jezicima (u službenoj upotrebi u saveznim državama su čak 22 jezika, dok su jezici centralne administracije samo engleski i hindi).
U prvih pet godina ovog veka, tiraž u Indiji je porastao za 53,6 odsto. Objašnjenje za to je jednostavno: demografija i ekonomija, pri čemu je ovo drugo bilo presudnije. Naime, indijska srednja klasa, koja uživa najveće blagodeti dinamičnog ekonomskog rasta zemlje, u stalnoj je ekspanziji, i u njoj se neprestano regrutuju novi čitaoci (i kupci) novina. Raste i lična potrošnja i shodno tome novinska industrija cveta i zbog ekspanzije budžeta za oglašavanje.
Indija ima nacionalne brendove u štampi, ali njihov uspeh je zasnovan na lokalnim sadržajima. Najtiražniji tamošnji dnevnik, „Dainik džagran”, koji izlazi na hindiju, ima 31 izdanje i oko 200 lokalnih dodataka u njima – i 21 milion čitalaca. Najtiražniji jutarnji dnevni list na engleskom je ,,Tajms ov Indija” (osnovan 1838) sa više od 20 lokalnih izdanja i ukupnim tiražom od oko 2,5 miliona primeraka, što mu daje status šampiona celog engleskog govornog područja u ovoj kategoriji. Prate ga ,,Hindustan tajms” i ,,Hindu” sa po više od milion prodatih primeraka.
Grupacija ,,Tajms ov Indija” je i najprofitabilniji izdavač: procena je da će njegov ovogodišnji promet biti oko milijardu dolara, uz profit od oko 250 miliona. Cela industrija indijske dnevne štampe obrće inače više od tri milijarde dolara, sa procenom da će se ta brojka do kraja decenije udvostručiti.
Otuda povećano interesovanje zapadnih izdavača za indijsko novinsko tržište, koje ih, međutim, ne dočekuje raširenih ruku. Neke (još nereformisane) odredbe zakona o direktnim stranim investicijama ne dozvoljavaju, naime, strancima da u novinama imaju više od 26 odsto kapitala, a takođe nije dozvoljeno ni da strani listovi imaju svoja indijska izdanja.
Ovo je dosad nekako uspeo da zaobiđe samo ,,Internešenel herald tribjun” u partnerstvu sa ,,Dekan kroniklom”, a na sličan način namerava da se uvuče i (odnedavno Mardokov) ,,Vol strit džornal”. Medijska grupa koja izdaje britanski ,,Indipendent” zadovoljila se sa 26 odsto udela u jednom popularnom lokalnom listu, dok tabloid ,,Dejli mejl” pruža konsultantske usluge novopokrenutom indijskom klonu ,,Mejl tudej”.
Mada je poslednji Britanac sa mesta glavnog urednika lista ,,Tajms ov Indija” otišao još 1950, štampa uglavnom prati britanske uređivačke uzore, iako je baš ,,Tajms ov Indija” ovih dana počeo u svojim izdanjima da primenjuje pravopis američke verzije engleskog.
Pojavio se, uz to, i prvi besplatni dnevni list, koji sledi sve prisutniji globalni trend. Izlazi u Čenaiju (Madras), ali treba imati u vidu da su i novine koje se kupuju izuzetno jeftine. Za primerak ,,Tajms ov Indije” treba tako izdvojiti dve i po rupije – što je manje od pet naših dinara! Razliku, naravno, podmiruju oglašivači.
Milan Mišić
[objavljeno: 26/01/2008]
