Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Jan.2019, 10:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kriza srednjih godina opominje nas da počnemo da slušamo svoje srce

Muškarci u srednjim godinama teško podnose gubitak kose, pa pokušavaju da ga kompenzuju promenom stila oblačenja, kako bi izgledali mlađe. Žene često menjaju boju kose, postajući naprasno plavuše.

Na kraju krajeva, nisu godine to što se broji u životu, već život u godinama - čuvena je rečenica američkog predsednika Abrahama Linkolna. Ali godine u jednom trenutku, hteli to da priznamo ili ne, ipak počinju da se broje. Odjednom nas "žuljaju". Kao da nam više nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << udobno u njima. Menjali bismo ih za mladost. I zato, u nekom srednjem dobu, zaista počinjemo da se ponašamo baš tako - kao da smo sasvim mladi. Slobodni. Oslobođeni. Tražimo novi lični identitet. I "fasadu". Redefinišemo stavove. To ponekad sklizne u toliku neprepoznatljivost, da muškarci posle 45. godine odjednom izgledaju i ponašaju se onako kako nisu ni u dvadesetim. Tetoviraju se. Nabildovanim mišićima "bilduju" samopouzdanje. Podižu kredit da bi kupili skup auto i okreću se za luksuznim jahtama. O da, i za tek stasalim devojkama. Žene postaju plavuše sa silikonskim usnama i grudima. Zavisnice od botoksa i liposukcije. Ostavljaju muževe i stalne poslove, zbog mlađih kolega i neizvesnih, uzbudljivijih radnih mesta. Ali ako ih pitate da li ih je to "napala" kriza srednjih godina, teško da će priznati. Ili je zaista neće ni prepoznati. Zašto se i kada ona javlja, da li je neminovnost, koji su njeni simptomi i kako treba da je shvatimo i proživimo, objašnjava Željka Kurjački, psiholog i psihoterapeut.

"Ljudi koji u strahu od prolaska života prave radikalne promene predstavljaju se na komičan način ili pak okolina na njih gleda sa osudom. Veruje se da je ta kriza besmislena i da se treba strpiti dok ne prođe, pa da opet bude sve po starom. Međutim, ona je zapravo kriza smisla sopstvenog života, kada shvatamo da vreme protiče, a mi ne živimo onako kako bismo želeli. Ona je poziv da ili nešto radikalno menjamo ili da svoj život redefinišemo, sagledamo ga na drugačiji, smisleniji način. Da počnemo da cenimo ono što imamo ili da nešto promenimo", kazala je Kurjački.

Površna rešenja i ozbiljne promene

Muškarci u srednjim godinama teško podnose gubitak kose, pa pokušavaju da ga kompenzuju promenom stila oblačenja, kako bi izgledali mlađe. Ili farbaju sede. Žene, s druge strane, često menjaju boju kose, postajući naprasno plavuše. Izlaze sa uvećanim usnama i grudima. Na bore ne gledaju kao na zapise iskustva i smeha, već ružne ožiljke vremena koje treba ukloniti. Pripadnici oba pola neretko odjednom ulaze u teretane ili počinju da se bave ekstremnim poslovima.

Sagovornica objašnjava da se s krizom srednjih godina svako bori onako kako najbolje ume, pa neki kupuju skupe automobile ili prave radikalne promene na telu, dok drugi donose zaista kvalitetne promene.

"Neko odluči da da otkaz na dosadašnjem poslu i konačno započne privatan biznis koji ga zadovoljava. Tuga i strah koje donosi shvatanje da je život prolazan i da smo na svojoj liniji već prešli polovinu mogu da budu odlični pokretači da hrabro napravimo krupne korake. Jer, kriza srednjih godina i panika koju ona stvara služe da nas opomenu da prestanemo da igramo po tuđim pravilima i počnemo da slušamo sopstveno srce. I svako se sa tim nosi na svoj način. Neki ljudi će izabrati psihoterapiju ili drugi vid propitivanja sopstvene duše i otkrivanja šta je ono za čim zaista žude, kakav život žele da prožive, pa da kažu da je bio dobar. Drugi će izabrati da pobegnu od te panike u neko površno rešenje, koje donosi i površno rasterećenje", upozorava psiholog.

Ako smo do sada živeli neispunjeno, čekajući da "jednog dana" počnemo da živimo onako kako želimo, i u nekom trenutku (obično kada se približi "okrugli" rođendan) shvatili da je vremena ostalo u ograničenoj količini, tada je neka vrsta krize, smatra sagovornica - zdrav odgovor. Njen zadatak je da nas uplaši kako bismo nešto promenili.

Brak na tankom ledu

Ženama u tom dobu ume mnogo više da prija pažnja kolega, pa i flert ili afere sa mlađima, dok se muškarci međusobno hvale svojim gotovo maloletnim ljubavnicama. Mnogo brakova baš zbog i tokom krize srednjih godina strada.

"Mislim da brakove u kojima se partneri varaju kada dođe kriza srednjih godina ne treba ni spasavati. Prečesto se dogodi da se ovakva kriza okonča tako što se sve vrati na staro. Niko nije video da je problem u tome što je dvoje ljudi nesrećno, već zato što neko od njih ima ljubavnicu ili ljubavnika. Kada se ta veza prekine, supružnici se vrlo brzo vraćaju u stare živote, nesrećni i tužni, sada još opterećeni stidom i ljutnjom zbog toga što su varani ili osećajem krivice zbog toga što su varali", objašnjava Željka.

Više od polovine učesnika ankete sajta Notmuch.com je navelo da je kriza srednjih godina "veoma realno, iscrpljujuće, bolno i depresivno iskustvo kroz koje svi prolazimo pre ili kasnije". Ponekad je ona tiha i prolazna, a ponekad može da ostavi duboke posledice na ličnost i život.

"Tiha je onda kada smo, i dok nije nastupila, živeli život promišljeno, negujući svoje želje i trudeći se da idemo ka svojim idealima. Tada nam saznanje da smo veliki deo vremena koje nam je dato već potrošili ne pada tako teško. I tada može da nastupi kriza, ali nju obično iskoristimo kao snažan podstrek i opomenu da nešto uradimo", kaže Željka.

Kriza srednjih godina zapravo nema jasan početak. Može da nas, kako kaže sagovornica, "strefi" i u tridesetim i u četrdesetim i u pedesetim. Kriza smisla života nema starosnu granicu. Jer živeti u skladu sa sopstvenim idealima nikada nije jednostavno. Zahteva hrabrost. Snagu. Odlučnost. Zbog toga neretko izbegavamo i odlažemo promene, iako osećamo da su nam neminovne.

"Možda govorimo sebi: "Kada ovo završim, onda ću...", "Mlad sam, imam vremena", "Nije trenutak", "Ko sam ja da...", "Nisam još spreman...". A onda se dogodi da nam život jasno pokaže da nećemo imati napretek vremena ili prilika za popravke. Dogodi se da nas napusti neko sa kim nikad nismo izgradili odnos kakav smo želeli. Teško nam je ili nemoguće da zatrudnimo. Ne možemo da pronađemo pravog partnera. Zdravlje nas izda. Dobijemo otkaz na poslu. Zato kriza srednjih godina ili smisla života nastupa onda kada, posle nekog događaja, jasno shvatimo da nas prilika da budemo ispunjeni i srećni možda više ne čeka iza ugla. A to može da bude u bilo kom životnom dobu. Samo je važno da na nju zdravo odgovorimo", poručuje psiholog.

(Ne) liči na pubertet

Simptomi krize srednjih godina se ponekad manifestuju i kao pubertet, ali sagovornica "Života plus", ipak, pravi razliku između ova dva termina.

"Pubertet je period kada počinjemo intenzivno da se uklapamo u dominantnu kulturu, težimo da izgledamo onako kako se smatra lepim i privlačnim, pa snove smanjujemo na dimenzije koje se smatraju ostvarivim i realnim. Kriza srednjih godina predstavlja pobunu protiv tih stega u kojima smo živeli počevši od puberteta. To je period koji može da nam donese rast i ozdravljenje, ako ga dobro iskoristimo. Pritisak na žene da budu privlačne se smanjuje i veći naglasak se stavlja na to kakva smo osoba. Deca su nam uglavnom odrasla i imamo priliku da se lakše odlučujemo na velike promene u vezi sa svojim životom. Kriza srednjih godina može da bude poziv da se vratimo sebi, onom autentičnom biću, da ponovo postanemo onoliko bliski sebi koliko smo bili kao mali, pre puberteta", objašnjava psiholog.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...