Izvor: RTS, 12.Apr.2010, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza rađanja
Negativan prirodni priraštaj, koji je prisutan već tri decenije, u poslednje vreme dodatno se pogoršava. Dok neki stručnjaci ovaj trend opravdavaju ekonomskim faktorom, drugi tvrde da emancipovana žena traži vreme koje će posvetiti sebi.
U Srbiji se godišnje rodi oko 70.000 beba što je, prema statistici, manje od dvoje dece po porodici. Negativan prirodni priraštaj, koji je prisutan već tri decenije, u poslednje vreme dodatno se pogoršava.
U 2002. godini >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u Srbiji je živelo sedam i po miliona ljudi, a u 2008. godini čak 150.000 manje. Ako se takav trend nastavi, demografi kažu da će nas sredinom ovog veka biti dva miliona manje.
Iz udruženja "Roditelj" kažu da su uslovi u kojima se nalaze mladi roditelji izuzetno nepovoljni.
"Država još uvek nije uspela da stvori dobre mehanizme kojima bi kontrolisala poslodavce, naročito privatni sektor. Ženi, koja je završila fakultet i koja možda ne juri karijeru, već samo želi da radi, jako je teško da uskladi posao i roditeljstvo", rekla je Dragana Soćanin iz udruženja "Roditelj".
Sve veći broj parova odlučuje se da ima samo jedno dete. Sociolozi kažu da veći broj dece postaje privilegija bogatih.
"Postoji blagi trend porasta rađanja kod žena koje su situirane, koje su rešile da napuste svoju karijeru i da se posvete rođenju trećeg ili četvrtog deteta, što je nešto kao statusno rađanje", rekla je sociolog porodice prof. dr Smiljka Tomanović.
Pojedini stručnjaci, međutim, tvrde da je ekonomski faktor samo delimičan uzrok pada nataliteta. Savremena, obrazovana žena osim posvećenosti porodici želi i vreme za svoja interesovanja.
"Imamo individualizam, emancipaciju, izmenjenu porodicu, liberalni zakon o abortusu, dostupnost kontraceptivnih sredstava. Ako se ovaj trend nastavi Srbija će biti daleko malobrojnija i zemlja starih", rekla je prof. dr Mirjana Rašević iz Instituta za društvene nauke.
Od Strategije za podsticaj rađanja dosta se očekivalo. Urađena je pre dve godine, kada krizu niko nije ni očekivao. Planovi su tada bili ambiciozni, pa su sada nedostižni.
Odustalo se i od jednokratne pomoći isplate dodatka za drugo, treće i četvrto dete.
"Da bi se sada primenila samo ta mera potrebno je između četiri i osam milijardi dinara dodatnih u budžetu što je ogroman novac. U ovom trenutku mi taj novac nemamo", rekao je Predrag Petrović iz Ministarastva za rad i socijalnu politiku
Od 161 opštine u Srbiji, u 62 opštine broj umrlih je dvostruko veći od broja rođenih. Za šest godina nestao je jedan veći grad. Ostaje pitanje da li kriza može da reguliše biološki sat.
