Izvor: RTS, 23.Nov.2012, 14:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza pogađa i civilni sektor
U Srbiji postoji blizu 18.500 udruženja građana, a većina njih je registrovana posle 2000. godine. Najčešći oblasti kojima se one bave su socijalne usluge, kultura, mediji i rekreacija. Međutim, sve je manje donatora, pa se nevladine organizacije sve više finansiraju uz pomoć članarina i privrednih delatnosti.
Većina od blizu 18.500 udruženja građana u Srbiji, registrovana je posle 2000. godine. Domaće nevladine organizacije najčešće se bave socijalnim uslugama, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kulturom, medijima i rekreacijom. Ipak, sve je manje donatora, pa u nevladinom sektoru navode da se, osim finansija koje na osnovu projekata dobijaju iz republičkog budžeta i lokalnih vlasti, finansiraju još i članarinom ili obavljanjem neke privredne delatnosti.
Pored onih koji se bave ljudskim pravima, ekologijom ili socijalnim pitanjima, u civilni sektor ubrajaju se i strukovna i kulturna udruženja, sportska društva, verske zajednice.
Oko 5 milijardi dinara iz republičkog budžeta, prošle godine, izdvojeno je za finansiranje udruženja, odnosno nevladinih, ali i drugih organizacija civilnog društva. Obaveza svake nevladine organizacije je redovno finansijsko izveštavanje.
"Mi smo pod neprekidnom obavezom da izveštavamo. Sa minimumom ljudi koji znaju jako mnogo, može se uraditi jako mnogo i mislim da tu ima jedna mala nušićevska tajna, jer kod nas imate jedno uverenje a to je ono ko stoji iza njih? E pa ne mora da stoji niko,možete da stojite vi i odlični saradnici", ističe direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević.
Deo nevladinih organizacija zahteva da godišnje finansijsko izveštavanje važi i za verske zajednice, koje su iz te obaveze, za sada isključene.
"U budžetu republike Srbije postoji linija 481, koja ima naziv Dotacije nevladinim organizacijama. Mi iz nevladinog sektora sa tom linijom dugo imamo problem i tražili smo da se napravi diverzifikacija te linije a to znači da se razdvoji ko tačno prima sredstva sa te linije jer je poznato da se sa te linije sredstva daju ne samo udruženjima, nego su tu primaoci i političke partije koje imaju svoje poslanike u parlamentu, tu su i neke javne ustanove i institucije", kaže Dubravka Velat iz organizacije Građanske inicijative.
Broj od oko 18.500 nevladinih organizacija u Srbiji prati prosek u zemljama regiona.
"Mislim da uopšte ne treba polemisati na temu broja već kvaliteta i toga na koji način te organizacije rade, na koji način jesu partneri države, na koji način rade na nekim poslovima za koje državne institucije još uvek nisu dovoljno zrele ili nemaju kapaciteta to da rade", naglašava direktorka Vladine kancelarije za saradnju sa civilnim sektorom Ivana Ćirković.
"Ipak se iskristalisala posle 2000. godine, jedna uža grupa ili krug organizacija koje se bave određenim delatnostima, recimo monitoringom izbora, evropskim integracijama, seks trafikingom ili ljudskim pravima, izborima, demokratijom. U odnosu na to, relativno je malo tržište za te organizacije, sve je manje fondova, ali pokazuje se da su se neke od njih nametnule svojim identitetom i sadržajima i prepoznatljive su u javnom polju", ističe profesor Fakulteta političkih nauka Slaviša Orlović.
Kriza utiče i na nevladin sektor, pa tako, prema istraživanjima, oko 5000 nevladinih organizacija godišnje ne obezbedi finansije za rad.
