Izvor: RTS, 04.Jul.2011, 09:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza opustošila fabrike
Napominjući da je industrija Srbije na nivou siromašnih afričkih zemalja, Unija poslodavaca traži hitne mere Vlade. To potkrepljuje podatkom da tek svaki 24. stanovnik Srbije nešto proizvodi.
Predlog strategije industrijskog razvoja do 2020. godine, usvojen na poslednjoj sednici Vlade, oslanja se na razvoj prerađivačke industrije, prvenstveno automobilske i prehrambene. Napominjući da tek svaki 24. stanovnik Srbije nešto proizvodi, Unija poslodavaca ocenjuje da je domaća >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << industrija na nivou siromašnih afričkih zemalja i traži hitne mere Vlade.
Od milion i 770 hiljada zaposlenih u zemlji, u proizvodnji radi tek 300.000 radnika. Toliko je nekada zapošljavala samo beogradska industrija. U poslednje dve godine, zbog krize, dodatno je otpušteno oko 60.000 i to uglavnom industrijskih radnika.
Gordana Srećković radila je u rakovičkom "Rekordu" i, posle otkaza zbog stečaja firme, oseća se kao dobar mornar na potonulom brodu.
"Osećam tugu ali ne i odgovornost, kao ni moje kolege. Mislim da je ova firma mogla da radi i da hrani 600 porodica", rekla je Gordana.
Mnogi poput Gordane nisu u mogućnosti da lako promene zanimanje, jer su slična preduzeća uništena i u drugim gradovima. Zato su poslodavci inicirali stvaranje ujednačene klime za pokretanje biznisa u celoj zemlji.
"Poslodavac će uvek zaposliti radnike i pokrenuti proizvodnju ukoliko ima neke šanse da ostvari profit, a da ne doživi gubitak imovine, odnosno onog što je uložio u projekat", rekao je Nebojša Atanacković iz Udruženja poslodavaca Srbije.
Ono što nisu uspele katastrofalne devedesete, dokrajčile su loše privatizacije. Radnici - na birou ili u sivoj ekonomiji. Mnogo bolje nije ni zaposlenima, koji su na granici socijalne izdržljivosti.
"Zaposleni radnik prima u proseku između 25 i 30 hiljada dinara i po pravilu to su takve porodice gde je on sam zaposlen", kaže Ranka Savić, predsednik ASNS-a.
Ono u čemu se svi slažu, jeste da je neophodno obnoviti srpsku industriju.
"Srbija treba da iskoristi svoj prednost koja je vezana za proizvodnju u prehrambenoj industriji i prerađivačkoj industriji. Potrebno je uložiti, ali i ostaviti razuman rok kako bi investicije mogle da profunkcionišu", rekao je profesor Vladimirv Krulj.
U poslednje dve godine, zarad prevazilaženja krize, imali smo dvadesetak mera, što Vlade što Narodne banke. Rezultati slede tek narednih godina, jer priča o malim i srednjim preduzećima kao razvojnoj šansi neće nas izvesti iz krize - bez modernizacije industrije.
