Izvor: Politika, 27.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza opozicije i etike
Izgleda da početak izborne kampanje u Srbiji nikad nije bio ovako dosadan. Nezavisnom posmatraču bi moglo da se učini da nikada nije bilo manje suštinskih tema o kojima bi se vodila debata, jer se opozicija dovija i pokušava da privuče pažnju na sebe izmišljajući razne predizborne teme.
Doduše, Srpskoj radikalnoj stranci se bar može priznati da brine o svom lideru i da ukazuje na njegovo zdravstveno stanje. Karića, koji bi rado da se vrati kući, takođe možemo razumeti zašto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se češe i tamo gde ga ne svrbi, ali opoziciju okupljenu oko B92 zaista je teško opravdati.
Već sada, dva meseca pred izlazak na birališta, potpuno je jasno da će kampanja najvećeg dela opozicije biti zasnovana na izmišljotinama, i da najveći broj kritika neće biti usmeren na politiku DSS i NS, već na direktnu diskreditaciju i omalovažavanje kandidata iz ovih stranaka.
U tome će im svesrdno pomoći površni novinari iz medija kojima je gledanost važnija od istine, a tiraž od principa.
Kažu da su izbori ispit za svaku vlast. Vreme kada birači ocenjuju rad i daju i oduzimaju podršku.
Međutim, ovi izbori su prvi put u Srbiju uveli i nešto novo, a to je da su oni istovremeno i ispit za opoziciju i medije koji sebe žele da smatraju alternativom koja nudi nešto bolje, odnosno neutralnim izvestiocem koji sklapa svoju priču na osnovu činjenica.
Nažalost, opozicija i jedan deo medija ovaj novi momenat u srpskoj istoriji nisu prepoznali. Nisu prepoznali svoj deo socijalne odgovornosti u velikom društvenom događaju koji se zove demokratski izbori.
Ovu, nesumnjivo demokratsku vladu i stranku koja je uspostavila nove standarde u odnosima sa političkim rivalima, opozicija nema nameru da napada sa programskog ili ideološkog stanovišta, ili da osporava rezultate rada u pojedinim oblastima već uvodeći novi govor mržnje omalovažavaju i ismevaju poreklo, način govora ili karakter protivkandidata.
Naravno, postoje i još tužniji primeri, ali njih je suvišno i neukusno komentarisati.
S druge strane, deo medija, u silnoj borbi za nezavisnost, zaboravio je na osnovni princip novinarstva – neutralnost. Fabrikovanjem novih afera i reciklažom starih, mediji su postali ne samo aktivni učesnici izborne utakmice već, što je još gore, postali su jasno opredeljeni i ostrašćeni propagatori ideje koja jednu Srbiju uporno deli na dve. Oni nisu neko ko taj svojevrstan politički spor između vlasti i opozicije posmatra, već postaju strana u sporu.
U zajedničkom napadu na DSS i NS ovi "slučajni partneri" koriste dobro poznato i krajnje nemaštovito oružje, a to su bivši i razočarani saradnici kojima sujeta zabranjuje da ne pljuju u tanjir iz kojeg su jeli.
Pomažu im u tome i razni "golubovi preletači" za koje će uvek biti hleba jer im je kičma od testa.
Biće interesantno pratiti govor mržnje i vređanja kojim će sledbenici Velikog brata pretiti svima koji drugačije misle i koji ih koče na putu ka globalističkom (k)raju.
Uveren sam da će reakcija ostatka javnosti biti primerena, odnosno ignorantska, a da će vladajuća koalicija pokazati mnogo više stila nego što je ova orvelovska ekipa ikada imala.
I biti u opoziciji je velika odgovornost, i biti novinar takođe.
Bilo bi dobro kad bi se ovi "slučajni partneri" toga setili i uozbiljili se jer Srbiji treba dobra i kreativna opozicija, a njenim građanima prava i objektivna informacija. Ukoliko se vrate profesionalnoj etici i političkim principima koje su negde zaturili ili zaboravili, ova izborna kampanja ima šansu da iznedri i neki kvalitet.
Ekonomista, član GO DSS
Dušan Ilić
[objavljeno: 27.11.2006.]
.jpg)
