Izvor: RTS, 28.Jul.2009, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza najteže pogodila siromašne zemlje
Potpredsednik Svetske banke za spoljne poslove Marvan Muašer rekao da je socijalni aspekt krize ignorisan i pozvao bogate nacije da deo svojih paketa usmere na podršku siromašnim zemljama. Kriza do siromaštva dovela 90 miliona ljudi uglavnom u zemljama u razvoju, ocenio Muašer.
"Socijalni aspekt krize" je u velikoj meri ignorisan, rekao je potpredsednik Svetske banke za spoljne poslove Marvan Muašer, i pozvao bogate nacije da 0,7 odsto svojih stimulativnih paketa usmere na >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << podršku siromašnim zemljama.
Glavni svetski davaoci pomoći, uključujući SAD i Japan, obavezali su se da će njen nivo povećati na 0,7 odsto bruto nacionalnog dohotka, ali zasada izdvajaju znatno manje.
Istovremeno, privredno najsnažnije države sveta troše bilione dolara na stimulativne pakete koji bi trebalo da omoguće izlazak iz ekonomske krize i obnovu privrednog rasta.
Muašer, koji je svojevremeno bio ministar spoljnih poslova Jordana i zamenik jordanskog premijera, smatra da je kriza globalna i da zato zahteva i globalna rešenja, ali da mnoge od siromašnih država sveta, pre svega u Africi, osećaju "da su izostavljene iz jednačine".
Najteži udari ekonomske krize
Siromašne zemlje tek sada počinju da osećaju najteže udare ekonomske krize, mada u nekim sferama globalnog finansijskog tržišta ima pokazatelja da je najgore prošlo, izjavio je potpredsednik Svetske banke.
Ističući da je svetska ekonomska kriza u bedu bacila novih 90 miliona ljudi širom sveta, uglavnom u zemljama u razvoju, Muašer je podsetio i da je zbog nje bez posla ostalo 30 miliona ljudi.
Muašer je naglasio da su siromašne zemlje teško pogođene krizom za koju nisu odgovorne, niti imaju mogućnosti da joj se odupru, pošto su neposredno pre toga bile izložene teškoj krizi što se tiče hrane i energetike.
Zemlje u razvoju, koje su bile zaštićene od prvog udara finansijske krize, sada su izložene "drugom i trećem", što se ogleda u smanjenju doznaka domaćih državljana zaposlenih u inostranstvu, u opadanju stranih investicija u zdravstvo, obrazovanje i infrastrukturne projekte, kao i u nemogućnosti dobijanja kredita.
Teške posledice u zdravstvu i obrazovanju
"Zdravstvo i obrazovanje su prve oblasti koje vlade siromašnih zemalja zanemaruju kada je budžetski deficit visok. Na duži rok to će imati vrlo teške posledice", upozorio je Muašer.
Govoreći o stimulativnim paketima, zvaničnik SB je ocenio da oni "izgleda deluju", ali da bi se podstakao oporavak potrebno je učiniti više - očistiti bankarski sektor, uvesti novu finansijsku regulativu, zaključiti tekuću rundu trgovinskih pregovora o liberalizaciji svetske trgovine, kako bi se postarali da siromašne zemlje ne budu zanemarene.
Muašer je najavio da će MMF i SB u oktobru održati godišnji sastanak u Istanbulu, a neke od tema će biti klimatske promene i održivi razvoj.
"Ne možemo da tražimo od zemalja u razvoju da preduzmu mere za izbegavanje klimatskih promena, a da im u tome ne pomognemo. To će biti jedna od tema razgovora na ovom skupu", izjavio je zvaničnik SB.
.jpg)
