Izvor: Blic, 15.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krivci su obično roditelji
Krivci su obično roditelji
Teško je prepoznati da je dete zlostavljano, a i kad se to ustanovi, ne možemo mu pomoći niti ga zaštititi - kaže za 'Blic' mr Nevenka Žegarac, asistent na Katedri za sociologiju FPN, čiji se doktorat bavi baš zlostavljanjem. Povodom 19. novembra, Svetskog dana prevencije zlostavljanja dece, razne vladine i nevladine organizacije na čelu sa Jugoslovenskim centrom za prava deteta, započele su ove nedelje kampanju protiv zlostavljanja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Ne zna se tačan broj ugrožene dece u Srbiji, ali rezultati istraživanja grupe stručnjaka sa pomenute katedre pokazuju da je više mališana zlostavljano fizički, nego psihički i emocionalno. Ispitano je 200 slučajeva prijavljenih u 20 centara za socijalni rad. Bilo je mnogo dece koju zlostavlja više osoba ili to radi i po više puta. - Osnovni uzroci zlostavljanja su nezaposlenost, skromno obrazovanje roditelja, siromaštvo, nesreće u porodici - nabraja Žegarčeva. - Pored neprepoznavanja pojave zlostavljanja, javljaju se i drugi problemi koji onemogućavaju pravu zaštitu i pomoć. Nema prihvatilišta, centara za intervenciju u krizi, programa podrške žrtvama i porodicama, obuke i pripreme hraniteljskih porodica za prihvat povređene dece, a decu niko ne uči samozaštiti. Nemamo ni programe za tretman nasilnika, niti zakone koji regulišu zabranu ili ograničenje pristupa nasilnika žrtvi. Ž.A. Izveštaj stručnjaka
Najčešći nasilnik je otac (70 odsto slučajeva), zatim majka (65 odsto), dok su svaki osmi put krivci očuh ili maćeha. Tridesetoro od 200 ispitane dece bilo je silovano. Dve trećine dece živi u nepotpunim porodicama. Ostali članovi porodice, kao i druge odrasle ili maloletne osobe, retko se optužuju za zlostavljanje.
