Izvor: Blic, 07.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriva kičma krivac za bol
Kriva kičma krivac za bol
Bol u leđima je drugi najčešći razlog izostanka s posla u zapadnim društvima, odmah iza obične kijavice.
Svaki šesti odrasli Amerikanac, na primer, svakodnevno trpi bolove u leđima. Severnoameričko društvo za kičmu procenilo je da će 80 odsto odrasle populacije kad-tad imati bolove u leđima. Stoga je sasvim razumljivo što lekari svakodnevno upozoravaju na to da pravilno držanje ima ključnu ulogu za naše zdravlje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Šta izaziva loše držanje
Način na koji koračamo ili sedimo znatno utiče na naše disanje, zglobove i kosti uopšte. Loše držanje može prouzrokovati jake bolove u vratnom delu leđa, glavobolju i probleme s varenjem. Ono nam ograničava fizičku aktivnost i remeti san. Ukoliko patite od astme, imate probleme pri disanju ili ste skloni prehladi, sve te tegobe mogu se dovesti u vezu s nepravilnim držanjem zbog toga što vam je grudni koš zgrčen i ne koristite pun kapacitet pluća. Kad su vam ramena pognuta, a glava utonula među plećke, to stvara napetost u dnu vratnog dela kičme i izaziva glavobolju, migrenu i ukočenost.
Nervi koji prolaze kroz kičmu granaju se kroz celo telo, što znači da nepravilno držanje može da poremeti prolazak nervnih impulsa i izazove takozvanu somatsko-visceralnu reakciju kada oštećenja kičmenog tkiva utiču na unutrašnje meke organe.
Krivci kičmu
Čovek je rođen simetričan, ali sedeći način života, držanje telefona između uha i ramena, nošenje teških torbi uvek preko istog ramena, prekrštene noge i dugi sati vožnje kola izbacuju nas iz ravnoteže.
Napetost u mišićima vrata utiče na protok krvi kroz arterije i njeno transportovanje do onih delova mozga koji kontrolišu disanje, rad srca, apetit, ravnotežu, hipofizu (koja proizvodi hormone), emocije i san. Nije stoga nikakvo čudo što je pravilno držanje toliko značajno za naše opšte zdravlje.
Poštedite leđa
Kako da poštedite kičmu i naučite da je pravilno držite? Morate voditi računa o nekoliko jednostavnih pravila:
- Nemojte biti kruti. Protresite ruke i podižite ih uvis zamišljajući kako vam od članaka, kroz telo, vrat i glavu prolazi nevidljiva nit i vuče vas naviše.
- Pravilno drŽanje - pravilno disanje. Duboko disanje smanjuje napetost u mišićima vrata i kičme i širi grudni koš. Dok sedite za kompjuterom, opustite se dizanjem i spuštanjem ramena. Ruke opustite pored tela i protresite ih.
- Ne sedite dugo u istom poloŽaju. Izbegavajte prekrštanje nogu ispod stola. Kičma treba da vam je naslonjena na stolicu, a kolena moraju biti malo niža u odnosu na kukove.
- Ne naginjite se napred: ramena držite pravo, paralelno s kukovima.
- Proverite retrovizor. Ako se redovno vozite kolima, često ćete uhvatiti sebe da sedite pogureni ili napeti. Podesite retrovizor malo više nego što je potrebno da biste se svaki put kad u njega pogledate setili da opustite ramena i da se ispravite.
- Ponesite peškir. Dugotrajno sedenje izaziva bol u donjem delu leđa. Uzmite peškir, savijte ga u rolnu i stavite ga između karlice i naslona stolice ili sedišta automobila. Nije loše da jedan peškir držite u radnom stolu u kancelariji, a drugi u automobilu.
- Izbegavajte leptop. Leptop je veoma koristan, ali kao da je pravljen za loše držanje, pre svega zbog toga što je tastatura vezana za monitor. Ako ne možete bez leptopa, koristite odvojenu tastaturu da se ne biste krivili.
- Naučite da čučnete. Kad god treba da podignete nešto teško, prvo čučnite jer ćete tako opteretiti noge a ne kičmu. Nikad, ali apsolutno nikad, nemojte da se savijate u struku prilikom podizanja stvari.
- Krećite se. Nemojte ništa da radite brzopleto: ako perete kola, ne pravite nagle pokrete; ako nosite fascikle iz kancelarije u kancelariju, koračajte lagano i iskoristite tu 'šetnju' da se ispravite; ako po ceo dan sedite, obavezno pravite male pauze, jer vašim pršljenovima ne prija da budu stalno sabijeni. CDC/JS
Zamrzavanje slike_arhiva na monitoru
Poštovani Marko,
Imam problem sa zamrzavanjem slike_arhiva na monitoru i sistema uopšte, tako da više ne mogu da mu pristupim ni preko miša ni preko tastature.
Oni ne reaguju i sve što mi preostaje je da ga isključim i ponovo uključim preko power dugmeta na kućištu.
Ovo se dešava otprilike jedanput dnevno bez ikakvog pravila.
U Event Logu ne ostaje nikakav zapis o tome. System Information> Software Environment> Windows Error takođe ništa ne prijavljuje.
Norton Windows Doctor ne nalazi nikakavu grešku.
Sisoft Sandra Lite takođe ne prijavljuje nikakva značajnija upozorenja, osim da mi je zastareo BIOS na ploči.
Instaliro sam i najnovije drajvere za moj GeForce 2 MX 400 i nista.
Nedavno sam promenio WinME ->Windows XP-om (formatiran HD) i dodao polovnu memoriju od 512MB na postojećih 256MB, tako da sad imam 768MB RAM). Uradio sam i Microsoft Memory Test koji nije ništa našao.
Zahvalan sam i za najmanju sugestiju. Da li postoji dijagnostička alatka koja bi pomogla?
Nemojte zameriti na opširnosti, ali ovaj problem me je prilično ozlojedio jer me stavio u nemoćan položaj, naime, ako ga odnesem u neku servisernicu, ko će da se bakće da detektuje šta je i koliko će to da mi naplati? Kolege informatičari koje sam konsultovo mi savetuju da ponovo reinstaliram XP !?.. I sad, iskreno Vam kažem Marko… Kad se setim kako me je lepo služio stari WinME, dođe mi da tresnem svakog ko mi je spominjao XP i njegovu 'pouzdanost'.
Srdačno, Maxim G.
Problem leži u dodatoj memoriji. Krakteristika zamrzavanja slike_arhiva u Windows okruženju upravo je vezana za nju. Vrlo je verovatno da se memorija ne slaže sa već postojećim modulom ili sa samom pločom (neispravnost ste delom isključili testiranjem).
Kako niste naveli da li je problem počeo da se javlja prilikom dodavanja polovne memorije, pokušajte da ostavite samo modul od 512MB.
Ukoliko ovo ne reši problem, vratite samo staru memoriju i pokušajte ponovo.
Ako funkcioniše u oba slučaja, jasno je da se ova dva modula ne slažu u paru. Windows ne treba ponovo instalirati.
