Izvor: Politika, 08.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kritički teatralizam
"Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji", prema romanu Bore Ćosića, dramatizacija Dušan Jovanović i Katarina Pejović, reditelj Dušan Jovanović, Atelje 212
Predstava "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji", nastala na osnovu dramatizacije romana Bore Ćosića (1970), stilizovano je ostvarena, u svim njenim segmentima, tako da tačno i precizno prikazuje suštinu piščevog kritičkog pogleda na svet (dramatizacija Dušan Jovanović i Katarina Pejović). Pošto su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << društvene okolnosti danas drugačije nego u vreme pisanja romana, a autori predstave nisu konkretnije aktuelizovali njegov sadržaj, predstava nema onu urgentnu društvenu relevantnost, koju je roman onda imao. Zato ona prevashodno deluje kao rekonstrukcija jedne kancerozne prošlosti, kritička i žestoko groteskna, ali malo udaljena od naše aktuelne društvene stvarnosti. Ipak, pošto predstava krajnje kritički prikazuje niz zabluda iz naše prošlosti, ona konsekventno podstiče kritičko promišljanje sadašnjosti. Takođe, kako se brojni društveno-politički mehanizmi, koje je pisac podvrgao smešnoj i potentnoj demistifikaciji, suštinski jezivo sporo menjaju, relevantnost te kritike danas ipak, ni u tom smislu, nije sasvim izgubljena, ali bi ukupan značaj predstave bio nesporno veći da je njen sadržaj nekako eksplicitnije osavremenjen.
S druge strane, akcenat je dat formalno-stilskom konceptu predstave. Reč je o drskoj, avangardnoj poetici teatralnog i apsurdnog infantilizma, bliskom imaginaciji Danila Harmsa ili Rože Vitraka, koji nadrealistički smešno i bez kompromisa ruši temelje društva. Svi glumci igraju u okvirima ovog specifičnog teatralizma. Branko Cvejić nastupa u ulozi Deteta, koje je narator i akter radnje. Njegova gluma je posebno funkcionalna u trenucima ekstremne, gotovo histerične infantilnosti, jer je tada najpodsticajnija, u kritičkom smislu. Dara Džokić naročito nadahnuto igra Mamu, nesrećno zalutalu umetničku dušu, kao i Branimir Brstina, koji energično stvara lik Oca, nmarnog alkoholičara.
Nada Šargin i Dušanka Stojanović igraju dve unisono romantične tetke, koje maštaju o nekom glamuroznijem društvu, a često zajedljivo komentarišu radnju, iritantno se prenemažući; glumice tako jasno izražavaju ograničenost i primitivizam ovih likova. Jelisaveta Sablić nastupa u ulozi ciničnog Dede, koji se po sceni baulja sporo i teško, doprinoseći opštem utisku o mračnoj besciljnosti života ove tipično budalaste balkanske porodice. Dedin,nonšalantan, pomalo i blentav cinizam, postaje delotvorniji zbog tužne neuglednosti njegove pojave, groteskniji zato što ga igra glumica, ali je šteta što ona nije više razigrala lik, koji ima potencijal da bude još markantniji...
Ostali elementi predstave su takođe realizovani u okvirima ove iskrivljene, teatralno naivne perspektive. Izgled scene je jednostavan i stilizovan (Marija Jevtić), kao i kostimi (Jelena Proković). Uključen je video-bim, koji prikazuje dečje crteže, ilustrujući radnju, pri čemu učvršćuje strukturu predstave (video radovi Katarina Pejović). Muzika, minimalistička i instrumentalna, takođe naglašava tu ironičnu naivnost, ali i stvara osećaj nostalgije (kompozitor Vladimir Pejković).
Šteta je, dakle, što predstava "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji",reditelja Dušana Jovanovića, nije više pomerena od univerzalnog ka konkretnom, odnosno što nije direktnije uključena u tumačenje aktuelnog društvenog trenutka, jer bi tako kritički smisao njene subverzivne forme bio još značajniji. Ipak, predstava ima sasvim dovoljno vrednosti u svojoj univerzalnosti, jer se društveno-političke okolnosti suštinski tromo menjaju, a autori nas gorko smešno i spektakularno zatrpavaju nizom tih bolno konstantnih istina.
Ana Tasić
[objavljeno: 08.01.2008.]
