Izvor: Glas javnosti, 23.Feb.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriminalci u službi
BivŠi šef državne bezbednosti, Rade Marko-vić, napisao knjigu „Kazna bez zločina“ u kojoj odgovara na ćutanje medija i neoravdu načinjenu kroz krivične postupke.
Nesumnjivo je da se 3.10.1999. godine na Ibarskoj magistrali dogodio zločin. Život su izgubila četiri čoveka čija smrt se ne može opravdati ni na jedan način. Za taj zločin je sud tri puta donosio prvostepene presude. Vuk Drašković nije bio zadovoljan tim i takvim presudama kojima nije bio obuhvaćen Slobodan >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Milošević kao nalogodavac, ja kao organizator i kompletna služba Državne bezbednosti u funkciji logistike izvršenog zločina. Samo sa takvom presudom Drašković bi mogao da pledira da je on bio meta atentata i da je politička žrtva „piramide“ zločina, iza koje stoji Slobodan Milošević.
Mediji su posle 5. oktobra 2000. godine, a neki to čine i danas, ubistva koja su počinjena do 2000. godine, a čiji izvršioci do danas nisu otkriveni neretko pripisivala Službi državne bezbednosti.
SDB je bila uz državni vrh
Služba se uvek vezivala za državni vrh, za predsednika države koji je nesumnjivo imao i priličan uticaj na rad službe. Kada se zločini pripisuju službi, oni se ujedno pripisuju i bivšoj vlasti i njenom najvišem rukovodstvu. Sve tajne službe na svetu imaju isti zadatak, a to je pre svega zaštita države, ustavnog poretka, i života građana. Metodi rada su slični, a tajnost u radu je neprikosnovena. Ta obaveza čuvanja službene i državne tajne od strane pripadnika službe ostavlja puno prostora za donošenje zaključaka kako, kome i kad odgovara. Stvarnost se najčešće prepliće sa maštom, a služba se stavlja u negativan kontekst, posebno u vreme promene političke i državne vlasti. Ovakva razmišljanja u javnosti nisu potpuno bez osnova. Pojedini pripadnici bivše Savezne državne bezbednosti, nakon odlaska u penziju i rasformiranja službe, objavili su svoja saznanja, iznoseći da se služba u obračunu sa neprijateljima države, uglavnom u emigraciji, služila nedozvoljenim, nasilnim metodama. Za te poslove bili su angažovani poznati beogradski kriminalci sa dobrim vezama u inostranstvu. Pojedina ubistva van zemlje su i pripisana Službi i tom kriminalnom miljeu, ali nikada i dokazana.
PITANJE DRUGIH POLITIčKIH UBISTAVA
Postavlja se pitanje šta je sa ubistvima i svim drugim krivičnim delima, koja su počinjena posle 2000. godine. Samo u 2001. godini, prema podacima „Svedok Misteri“ (br.5) od januara 2002. godine, dogodila su se 22 ubistva, od kojih se neka mogu, po prethodnom kriterijumu, okarakterisati kao politička. Ako je tako, kome njih pripisati.
Samo prazno baljezganje, kao da mu je tekst generisao neki kompjuterski program.
