Izvor: Vesti-online.com, 15.Apr.2016, 00:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kriminal na izbornim listama

Koliko su i pored zakonski zagarantovane tajnosti potpuno nezaštićeni lični podaci građana Srbije u matici, ali i dijaspori, dokaz je 15.000 falsifikovanih potpisa građana na čak šest izbornih lista partija koje pretenduju da uđu u izbornu trku 24. aprila.

Ovaj nezapamćeni skandal ubacio je u predizborne radnje sistem koji se može podvesti pod organizovani kriminal. Reč je o mahinacijama sa spiskovima podrške partijama na kojima su se našli ne samo oni koji i ne znaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << da su na stranačkim spiskovima, već i davno umrla lica, a otkrivene su i lažne overe falsifikovanim i nepostojećim pečatima.

Imena su, prema rečima predsednika RIK Dejana Đurđevića, verovatno skinuta iz neke od baza podataka i upotrebljena u izborne svrhe.

- Možda na listi ima i vašeg imena. To potiče sa jednog mesta i iz jednog centra koji je našao spiskove tih ljudi, njihove matične brojeve i adrese i sve to odštampao tako da to deluje kao organizovani kriminal - kaže on.

Đurđević ističe da se ranijih godina dešavalo da nedostaju potpisi, pa je kod nekih dokumentacija bila neuredna ili je predato zastarelo uverenje o državljanstvu, ali nikada do sada da se pečati štampaju laserskim štampačima u toliko masovnom broju.

Prema Krivičnom zakonu, falsifikovanje izjave je krivično delo, a odgovornost snosi i onaj ko ga je napravio, i onaj ko ga je pribavio.

Kako su posle spornih potpisa otkriveni i falsifikovani pečat suda u Šapcu, pa i lažni iz Beograda, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenio je za naš list da je reč velikom skandalu i do sada neviđenom fenomenu falsifikovanja koji zahteva hitno otkrivanje i kažnjavanje počinilaca. Zamenik poverenika Aleksandar Resanović podseća na osnovni postulat Zakona o zaštiti podataka da se lični podaci nekog lica mogu koristiti ako to zakon kaže ili lice da saglasnost. Ukazuje da ima zloupotreba podataka za koje građani u Srbiji i ne znaju, a kako kaže, još manje naši sunarodnici u dijaspori.

Aleksandar Resanović ukazuje ida osim nedozvoljenog falsifikovanja potpisa, ima slučajeva da birač sam potpiše tri izborne liste, a sme samo jednu, pa se njegov potpis računa prvoj stranci za koju je dao.

- Važno je da građani znaju da pri dolasku na kućna vrata stranačkih aktivista sa spiskovima koji sadrže podatke o njima treba da pitaju te ljude ko su i odakle im lični podaci - savetuje Resanović i dodaje da takav slučaj potpada pod krivičnu odgovornost po privatnoj tužbi.

- Treba videti šta se tačno desilo s potpisima na listama. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nosi prekršajnu i krivičnu odgovornost po privatnoj tužbi, a krivični zakonik, krivičnu, sa zaprećenom kaznom do tri godine zatvora - pojašnjava Resanović i dodaje da mora da se utvrdi da li je službeno lice kome su spiskovi s podacima građana dostupni izvršilo kažnjivu zloupotrebu dajući ih stranačkim predstavnicima.

Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore i demokratiju kaže za "Vesti" da policija mora da razreši ove zloupotrebe.

- RIK je konstatovao različite slučajeve, odnosno da su korišćeni laserski štampači i falsifikat pečati - kaže Klačar.

Komentarišući mogućnost da ovaj skandal dovede u pitanje regularnost predstojećih izbora, Klačar odgovara odrečno.

- To umanjuje kvalitet, ali izbore ne ugrožava. Velika je neprijatnost za RIK jer sada umesto svojim poslom moraju da se bave ovim problemima overa koji su u nadležnosti državne administracije - objašnjava naš sagovornik ukazujući da će se proverom policije tačno utvrditi i mrtva lica na spiskovima, da li su neki građani bili zavedeni da daju potpis, kao i koliko je onih koji i ne znaju da su njihovi podaci zloupotrebljeni.

Nastavak na Vesti-online.com...