Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Maj.2021, 13:50

Krhko primirje na Bliskom Istoku (AUDIO)

Prekid vatre između Izraela i palestinske militantne grupe Hamas stupio je na snagu rano jutros, okončavši 11 dana bombardovanja u kojem je više od 240 ljudi poginulo, skoro polovina su žene i deca, a većina ih je u Gazi.

Činjenica da je vatra stala tek onda kada je Izrael to odlučio, nameće pitanje uticaja medjunarodne zajednice, koja je i u ovom sukobu postala talac političkih igara iza scene. Bliski istok i ove sedmice je goruća svetska tema.

Prekid vatre >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koji je izraelska vlada proglasila sinoć, na ulicama gaze dočekan je vatrometom, sirenama i slavljem na ulicama

Odahnula je, bar privremeno, i medjunarodna zajednica. Uz poruku generalnog sekretara UN Antonija Gutereša koji je još jednom poručio dfda Jerusalim podjednako špripada i Izraelcima i Palestincima i da je važno nastaviti pregovore u tom pravcu.

„Gaza i Izrael, nakon 11 dana smrtonosnih neprijateljstava Izražavam duboko saosećanje sa svim žrtvama nasilja. Pohvaljujem “Egipat i Katar za napore koji su u tesnoj koordinaciji sa UN preduzeti za vraćanje mira u Gazi i Izraelu i pozvivam sve strane da poštuju prekid vatre. UN su duboko posvećene radu sa Izraelcima i palestincima i toma da se u saradnji sa partnerima, uključujući i bliskoistočnu četvorku, vratimo pregovorima radi okončanja okupacije i vraćanja u okvire rezilucije UN o granicama iz 1967. Godine, u skladu sa medjunarodnim pravom i postignutim sporazumima.

Sukob kojem je prethodilo nasilje u podeljenom Jerusalimu, prvo zbog prisilnog iseljavanja palestinskih porodica, a onda i zbog sudara izraelskih bezbednosnih snaga sa Palestincima u Starom gradu, eskalirao je uoči velikog muslimanskog praznika, Ramazanskog Bajrama. Od tada su održane četiri sednice saveta bezbednosti, bez zaključaka, zbog opstrukcije SAD, ali i odbijanja Izraela da prekine raketiranje Gaze. Na sednicama koje bi trebalo da doprinesu smirivanju tenzija, vodila se diplomatska razmena vatre između predstavnika palestinske uprave . Svako sa svojim argumentima i viđenjem.

Palestinski predstavnik Rijad Mansur, optužio je Izrael za ratne zločine

“Svaki put kada politički lideri Izraela govore o pravu na samoodbranu, to koriste kao opravdanje za nastavak ubijanja palestinskih porodica . Ubijaju ih u Gazi. Iseljavaju cele porodice iz njihovih domova , čineći ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Izrael nastavlja da sprovodi politiku diskriminacije i negiranja prava palestinskog naroda”.

Izraelski diplomata Gilad Erdan, izneo je optužbe na račun terorističke pretnje Hamasa .

“Ovo nije prvi put da Hamas ispaljuje smrtonosne projektile na izraelske civile, krijući se iza sopstvenog naroda, ali ovoga puta je drugačije. Jasan je predumišljaj Hamasa sa ciljem eskalacije nasilja i terorizma u kojem će rado platiti cenu civilnih žrtava na obe strane , sa ciljem da osvoji političku premoć na Zapadnoj obali i zauzme mesto sadašnjih palestinskih vlasti. Imate dva izbora – da lažno izjednačite demokratiju i terorizam pozivajući obe strane na uzdržanost, ili da nedvosmisleno osudite Hamas”.

U nerešivom sukobu starom gotovo kao i same Ujedinjene Nacije, slična retorika je nastavljena i na najvišem nivou. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je izričit

„Poslednih dana, milioni Izraelaca su primorani da budu u skloništima. Nekolicina njih je stradala, mnogi su povređeni. I vi i ja znamo da nijedna zemlja ovo ne bi tolerisala, pa tako neće ni Izrael. Odbrana od Hamasa nije samo interes Izraela, nego je važna za mir i stabilnost Biskog istoka“.

Nakon što su prethodnih dana Vašington i Tel Aviv slali koordinirane i gotovo identične poruke, Bela kuća je ipak rešila da pojača svoj međunarodni angažman. Pozivi Vašingtona medjutim, dodatno su isprovocirali palestinske saveznike, a pre svih Tursku čiji predsednik Redžep tajip Erdogan nije štedeo Džozefa Bajdena . Tim pre što su Sjedinjene Države u jeku sukoba potpisale sa Izraelom ugovor o prodaji naoružanja,

„Videli smo Bajdena kako potpisuje odobrenje za prodaju oružja Izraelu, a u obraćanjima govori o razoružavanju i sličnim akcijama. Gospodine Bajden, sada na žalost ispisujete istoriju u kojoj su vaše ruke okrvavljene, zbog ozbiljno disproporcionalnih napada na Gazu koji vode ka patnji stotina hiljada ljudi“.

U isto vreme kada je izraelska vlada razmatrala primirje, u Njujorku je sinoć u toku bila sednica Generalne skupštine UN, na kojoj je šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu, ponovo kritikovao medjunarodnu zajednicu. Ovaj put zbog pogrešnog izjednačavanja podrške Palestincima sa antisemitizmom i pozvao na mir koji će garantovati medjunarodne snage .

„Polovina stanovništva Gaze su žene i deca. Moramo da uradimo više! Međunarodna zajednica je u obavezi da zaštiti palestinske civile. Moramo da radimo na uspostavljanju međunarodnog mehanizma zaštite. To uključuje i formiranje međunarodnih snaga , uz vojni i finansijski doprinos vodećih zemalja“.

Na istoj sednici predstavnik Izraela je poručio da će mir stupiti na snagu tek kada Hamas bude potpuno poražen. Odluku o prekidu vatre izraelska vada donela je sinoć. Posle višesatne rasprave i konačne odluke, i dalje ostaje pitanje koliko će ovo primirje biti poštiovano, jer do ovakvog ishoda nisu doveli pregovori, već je reč o jednostranoj odluci do čijeg donošenja su i Izrael i militantni Hamas intenzivirali medjusobno uništavanje. Na žalost, upšrkos odlukama, ono je nastavljeno jutros, jer sa terena već stižu informacije o sporadičnom nastavku razmene vatre.

Izrael niti odustaje od vojnih ciljeva na Zapadnoj obali, niti ima nameru da pregovara sa militantnim Hamasom i tu nema mnogo prostora za uticaje, čak ni SAD koje , iako ključni saveznik Izraela, nisu pokazale ni značajnije interesovanje, niti ozbiljnije akcije u prethodnih desetak dana .O tome, Vladimir Trapara iz Insituta za međunarodnu pilitiku i privredu

“Neka dalja eskalacija sukoba u smislu kopnene invazije Izraele u gazi, ne bi bila dobra za SAD, jer bi otežala njihovo postepeno i kontrolisano povlačenje iz tog regiona. Uz tio ima još jedan momenat kod Bajdenove administracie, a to je da ona želi da se vrati na pozicije kakvu je imala Obamina administracija, koja je bila prilično uzdržana, za razliku od Trampove koja je pružila bezrezervnu podršku Izraelu”.

Sukobi u pojasu Gaze, već od prvog dana , isprovocirali su proteste arapskih zajednica širom sveta. Najveći talas zahvatio je Evropu. U brojnim gradovima širom starog kontinenta, a naročito u prestonicama, na udaru su bila izraelska diplomatska predstavništva . Održani su i u Beogradu i Novom Sadu, bez incidenata. Bilo ih je međutim u Parizu, Londonu i Berlinu gde je proteste su obeležila hapšenja, nasilje, opšti metež, ali i poruke koje su uputili i Palestinci i njihovi evropski prijatelji, pa i neki Jevreji.

EU je inače najveći donator pomoći Palestincima, ali ima mali uticaj na militantnu grupu Hamas . Izostao je i kada je reč o Izraelu, uprkos važnim trgovinskim aranžmanima, kaže Vladimir Trapara.

“Ne očekujem da oni mogu da izvrše pritisak koji biu nešto značajnije promenio na terenu, ali s druge strane Evropa jeste ugrožena i ranjiva. Kada se pojavi kriza na Bliskom Istoku, onda se otvara mogućnost za priliv novih migranata, mada u ovom slučaju mislim da Palestinci ipak nisu glavni migrantti koji dolaze u Evropu. “

Naš sagovornik dodaje da ipak, bez obzira na ograničenja, u raspletu ključne uloge ipak imaju najmoćniji

“Pored SAD, najveći uticaj može da ostvari Rusija. Manje EU, a pogodovo ne UN kao Celina u kojoj u Savetu bezbednoisti postoje protivrečni stavovi. Ali opet, sve to nije presudno jer mislim da su Izraelci prilično samostalni u svojoj politici , pa čak uspevaju da utiču na politiku drugih država”.

Dok se u tom delu sveta poslednjih dana smenjuju diplomate i raste nada u mir, na Zapadnoj obali raste patnja. Palestinso stanovništvo je na ivici humanitarne krize 15-ogodišnja izraelska blokada usmerena pre svega na slabljenje militantnog Hamasa, najviše pogađa civile. Osim sa pandemijom i lošim stanjem u bolnicama, suočavaju se i sa glađu. Prema procenama Svetskog programa za hranu, već sada je ugroženo 160.000 ljudi

Izraelske snage, okupirale su zapadnu obalu 1967. godine i od tada na njoj povremeno izbijaju sukobi – zbog terorističke pretnje palestinskog Hamasa, ali i zbog aktivnosti Izraela na zabadnoj obali, koje nemaju utemeljenje u međunarodnom pravu. Najviše što je međunarodna zajednica do sada uspevala da uradi, jeste da održava status kvo, koji je hrišćanima, jevrejima i muslimanima omogućavao da se mole u svojim hramovima u Jerusalimu. Upravo to i sada pokušava, u nastojanjima da Jerusalim od grada konflikta, ponovo postane grad suživota. Jer niko, razumljivo, nije spreman da odustane od svojih svetinja.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...