Izvor: Politika, 08.Sep.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kreozan u kavurmi za Belog
Kako je otrovani švajcarski ovčar ušao u istoriju srpskog pravosuđa. – Dragiša Mirković platio kaznu 70.000 dinara
Šta navodi neke (ne)ljude da truju pse? Mržnja, ludilo ili nešto treće? Slučaj iz Paraćina nudi niz odgovora i dve zakletve.
„Tako mi svih crkava sveta, moj muž Dragiša Mirković je nepravedno osuđen”, brani Nadežda svog muža (tri godine od nemilog događaja) koji je u istoriju srpskog pravosuđa ubeležen kao prvi osuđenik u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zbog trovanja psa.
Početkom prošle godine, Osnovni sud u Paraćinu ponudio je Dragiši Mirkoviću da bira – 70.000 dinara ili 70 dana u zatvoru. „Dragiša je, eto, platio, kasnije umanjen novčani iznos”, priča nam Nadežda Mirković u ime muža, koji zbog kasnije pretrpljenog moždanog udara nerazgovetno govori.
– Sud i komšija neka na čast nose tu presudu. Dragiša tog psa nije otrovao. A što od komšijine farme pasa ne može da se živi, druga je priča. Nijedan komšija na našem brdu nema lošu reč o mom čoveku. Pa i mi imamo psa ljubimca, što bi Dragiša trovao tuđe – kaže Nadežda.
Njihov ili tuđ pas, ali posle sudske presude u okolini Paraćina naglo je prekinuta serija trovanja pasa. Poslednja žrtva bio je četvorogodišnji švajcarski ovčar Beli, koji je pre tri godine pojeo podmetnutu hranu punjenu kreozanom i uginuo u najtežim mukama.
Beli je bio lep, umiljat, rasan pas, s dobrim pedigreom – švajcarski ovčar. Švajcarski ovčari, inače, obožavaju ljude i trčanje u prirodi.
Ovi razigrani psi su direktni potomci nemačkih ovčara i smatra se da je početak njihovog uzgoja bio u Americi 1917. godine. U leglima nemačkih ovčara događalo se da od oba roditelja (crno-smeđe ili crno-sive boje) nastane pas bele boje, ali s crnim pigmentom. Uglavnom su korišćeni za lov, a beli ovčari su bili idealni za hajke jer su bojom odudarali od evropskih vukova.
Ali, švajcarski ovčar Beli nije jedini pas koji je kreozanom otrovan na paraćinskom proplanku. Njegov uzgajivač i vlasnik Petar Sobek za devet godina izgubio je 16 rasnih pasa.
– Pre 40 godina počeo sam da gajim šarplanince. Poslednjih sedam godina čuvam i bele švajcarske ovčare. Ali imam problem s komšijom Dragišom Mirkovićem – priča Sobek.
– A pre 13 godina Sobek je u odgajivačnici zatekao osam mrtvih pasa. Svi otrovani.
– Jesi li video trovača pasa na delu – pitala ga je tada policija.
– Pa nisam – priznao je Petar Sobek.
– Onda ništa – rekli su policajci.
– A bacao je preko ograde kavurmu u grudvama u koje je stavljao kreozan. Ali nisam to video i završilo se tako, nebitno – priča Petar Sobek.
Trovanja su se, međutim, nastavila, a pre tri godine kreozan u grudvama kavurme odneo je i majku Belog.
– Kada je Beli uginuo odmah sam pozvao policiju. Veterinar je obavio obdukciju. Jetra i želudac su mu se pretvorili u sunđerastu masu za svega dva sata. Kreozan je brzo i razorno delovao. Šta li otrov tek napravi čoveku – pita se Sobek.
Štenci „švajcarci”
Zahvaljujući odobrenju suda, policija je ušla Mirkovićima u kuću. Na stolu kod Dragiše zatekli su ostatke hrane pune kreozana, priča Sobek.
– „Šta je ovo”, pitali su ga, a on će na to: „Pa vi ste mi dali”. Uzeli su uzorke, otiske Dragišinih prstiju i briseve ispod noktiju. Poklopili su se svi dokazi, a on je pred sudom izjavio: „Petar Sobek je dobar s policijom. Oni su mi sve podmetnuli”, priseća se Sobek
– Dok se opraštao od života, ovčar Beli bio je naježen kao jež. Digla mu se dlaka, a on se vrteo i bespomoćno koprcao, tužno zavijajući. Nije mu bilo spasa – kaže Sobek.
– Mislili su da od odgajivačnice belih švajcarskih ovčara zarađujem silne pare. Javila im se neka prokleta zavist, ko će ga znati. Ljubomornim nesrećnicima sve smeta. I psi i ljudi. Dobio sam slučaj na sudu, ali mog Belog više nema. A svi psi iz mog legla, čim Dragišu osete u blizini, odmah se uspaniče i laju u horu. Od njih čovek može mnogo da nauči – tvrdi Sobek.
Samo u Beogradu u ovoj godini registrovano je 14 slučajeva otrovanih pasa, ali je broj neprijavljenih sigurno mnogo veći. Evidencija na nivou Srbije ne postoji, ali je poznato da su slučajevi trovanja česti. Udruženje „Orka” u poslednjih šest godina pobrojalo je oko 5.000 prijava, koja su potom proveravana.
Koliko god da ih je bilo, u našem pravosuđu postoji samo jedna presuda za trovanje psa.
Jedna jedina zbog trovanja kreozanom švajcarskog ovčara Belog.
--------------------------------------------------------
Bez obdukcije nema presude
Tvrdnje da zbog toga što se ne rade obdukcije otrovanih pasa sud nema dovoljno dokaza da izdejstvuje presude, ne može da potvrdi ili opovrgne Milan Miletić, inspektor u Upravi policije u Beogradu.
– Policija svoj deo posla obavlja kako treba, a da li će obdukcija biti obavljena zavisi od pravosudnih organa. Nalog za obdukciju daje istražni sudija. Bez njegovog odobrenja policiji nije dozvoljeno ni da pretrese stan osumnjičenog – objašnjava Miletić.
Bez ovih odobrenja ne postoji dovoljno dokaza koji će potvrditi da je životinja otrovana niti ko ju je otrovao.
-------------------------------------------------------------
So za prvu pomoć
Otrovane pse može da spase samo veterinar koji je često doveden pred svršen čin jer otrov uglavnom tako brzo deluje da životinji nema spasa. Preporučuje se da se psu u usta ubaci šaka soli koja će ga nagnati na povraćanje čime bi trebalo iz sebe da izbaci otvor, bar u određenoj količini.
--------------------------------------------------------------
Kreozan u slobodnoj prodaji
Kreozan je herbicid i koristi se za prskanje voća, a može se kupiti u poljoprivrednim apotekama. To je prašak intenzivno žute boje, a otrov se u organizam unosi preko kože, udisanjem i gutanjem, što znači da se pas najčešće otruje a da nije ni pojeo već samo dotakao ili pomirisao otrov.
Kreozan je izuzetno toksičan. Izaziva visoku temperaturu, i 42 stepena Celzijusa, ubrzani rad srca, teško disanje, povraćanje i grčenje mišića, što brzo uzrokuje komu, a potom smrt.
Ljiljana Perović
objavljeno: 09.09.2013.
