Izvor: Politika, 09.Apr.2014, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Krekeri greškom „optuženi” za orhatoksin

Očekuju se izveštaji nezavisnih laboratorija o postojanju štetnih materija u štrudlama „Žitoprerade DM”

„Žitoprerada DM” – Novi Bečej proizvodila je štrudle od smokava ne samo pod svojim nazivom „blago bisernog ostrva”, nego i za trgovce, za njihove robne marke, saznaje „Politika” u Ministarstvu poljoprivrede. Upravo zbog te činjenice moguća je i nepreciznost u evropskom izveštaju o povećanim količinama ohratoksina A po kom su sa rafova povučeni i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krekeri iz Srbije. U pitanju je, saznajemo, greška u evropskom izveštaju. Krekeri ne postoje, nego se u dva različita izveštaja Evropske agencije pominju iste štrudle iz Srbije, s tim što je prema prvom dokumentu pronađeno 11, a prema drugom 15 mikrograma ohratoksina A po kilogramu (a dozvoljeno je tri), očigledno u dve odvojene analize, potvrđeno nam je u Ministarstvu poljoprivrede.

U opozivu Uprave za hranu i veterinarstvo Slovenije, odakle je i krenula ova priča, objavljenom još 28. marta, potrošači se obaveštavaju o povlačenju svih količina ovog proizvoda zbog povećane količine ohratoksina A i to iz „Lidla”, „Leklera”, „Interšara” i „Merkatora” i pozivaju da, ukoliko su kupili, vrate proizvod na mesto kupovine.

S obzirom na obim izvoza i činjenicu da su se nalazili na rafovima najvećih evropskih trgovaca ne čudi podatak da je „Žitoprerada DM” osim u domaćim laboratorijama, potvrdu ovih navoda zatražila i u austrijskoj laboratoriji odakle očekuje rezultate posebnog veštačenja. Proizvođač, da podsetimo, tvrdi da je njihov proizvod najpre pogrešno klasifikovan, a onda i da gornja granica ohratoksina za fine pekarske proizvode kojima pripada i njihova štrudla nije ni postavljena. I dok se iz Novog Bečeja sve nade polažu u rezultate nezavisnog tela, u Ministarstvu poljoprivrede kažu da su inspekcije na terenu i da se još utvrđuje odakle su se ohratoksini pojavili u štrudlama. Da li iz marmelade ili iz brašna, u svakom slučaju reč je o sirovini.

– Po prijemu prijave sa sistema RASFF kontrolisali smo proizvođača „Žitoprerada DM”. Konstatovano je da proizvođač ima sistem Hasap , ali da ne postoji sledljivost, odnosno da nije funkcionalan u pojedinim delovima.

Povodom prisustva ohratoksina u nekim našim proizvodima povučenim sa tržišta EU toksikolog Vojnomedicinske akademije Miodrag Jovanović kaže da se ohratoksin smatra kancerogenom i blago mutagenom materijom, koja menja DNK u ćelijama. Jovanović je Tanjugu rekao da je ohratoksin – toksin iz gljivica i da pripada istom rodu gljivica kao i aflatoksin.

– Kao i kod aflatoksina ne postoji akutna opasnost po zdravlje. Vrlo često se ovaj toksin nalazi u kafi, vinu, grožđu, suvom grožđu, žitaricama, a u velikim koncentracijama može biti i u životinjskim produktima, jer se koncentriše u tkivima i organima. Akutna toksičnost ne postoji, kao što nije bilo ni kod aflatoksina – objašnjava Jovanović.

– Toksičnost je dokazana na životinjama, međutim pretpostavka je da mora da postoji genetska predispozicija za razvoj malignih oboljenja bubrega i jetre, a da je ovaj toksin spoljašnji faktor koji na njih utiče – pojašnjava Jovanović.

Jelica Antelj – Ivana Albunović

objavljeno: 09.04.2014.

Nastavak na Politika...