Izvor: Politika, 02.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kreditni rulet sa kursnom listom
Zbog pada dinara, za samo mesec dana rate za stambene kredite uvećane između 2.000 i 4.000 dinara. – U poslednje dve i po godine, mesečna dugovanja porasla oko 20 odsto
Promaju koja duva sa Volstrita, u svojim stanovima izgleda najviše osećaju oni građani Srbije koji su do krova nad glavom došli pomoću bankarskog kredita. Samo zbog kursne liste, na kojoj se jednim delom preslikavaju posledice svetske finansijske krize, prosečne mesečne rate za kredite u evrima i „švajcarcima”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u proteklih mesec dana porasle su dve, tri pa čak i četiri hiljade dinara. Dugoročno gledano, vlasnici stanova izgubili su mnogo više, jer su rate za samo dve i po godine kod nekih banaka uvećane i za četvrtinu.
Kako je pokazalo naše istraživanje, onim građanima kojima je za otplatu mesečne rate od, na primer, 250 evra poslednjeg dana septembra bilo potrebno 19.207 dinara, jer je tog dana prodajni kurs Narodne banke Srbije iznosio 76,83 dinara za evro, sada za isti iznos deviza moraju da doplate još dve hiljade dinara, jer je poslednjeg dana oktobra jedan evro vredeo 85,25 dinara. U „švajcarcima” je ta razlika još veća. Tako je za 400 švajcarskih franaka 30. oktobra trebalo izdvojiti 19.524 dinara, dok je sada za isti iznos potrebno doplatiti bezmalo četiri hiljade više.
A kako izgleda igranje ruskog ruleta sa kursnom listom najbolje se vidi kad se dug posmatra malo dugoročnije. Tako je u februaru 2006. u jednoj banci mesečna rata za kredit od 75.000 švajcarskih franaka iznosila 472,47 „švajcaraca”, dok je danas taj iznos veći za čak 100 švajcarskih franaka. Zbog rasta cena kapitala na svetskom tržištu skočile su kamate, pa je u zimu 2006. godine kamata na isti kredit iznosila 4,98 odsto, dok ovih dana iznosi 7,35 procenata.
Poskupele su i pozajmice u evrima. Tako je, rata za kredit od 50.000 evra u februaru 2006. godine bila 386 evra, dok je danas za oko 50 evra veća. Kamata je sa 7,5 u međuvremenu otišla na 9,52 odsto.
Ekonomiste ovo ne čudi jer je kursni udar osetila cela istočna Evropa. Tako je, osim dinara, u poslednje vreme za 20 odsto pala i mađarska forinta, dok je ukrajinska hribnja poklekla za 13 procenata. Oslabio je i lej u Rumuniji, zlota u Poljskoj, a ruska rublja pala je za 20 odsto u odnosu na dolar.
Ekonomista Miroslav Zdravković, saradnik Ekonomskog instituta, ne krije da i sam ima dva stambena kredita u „švajcarcima” i da mu glavobolju u poslednje vreme zadaje to što je „švajcarac” za samo mesec dana skočio za čak 20 odsto.
– Ne bi trebalo mnogo da se čudim ni ja ni oni koji su uzeli najjevtiniji stambeni kredit na tržištu. Normalno je da je rizik postojao, kao što je realno očekivati da za šest do devet meseci „švajcarac” počne da slabi – uveren je Zdravković, koji bez obzira na činjenicu da su neke banke obustavile izdavanje kredita u „švajcarcima” i dalje tvrdi da su ove pozajmice najjevtinije.
Kako podseća, u većini banaka klijentima nude mogućnost da sa „švajcarca” pređu na evro. Međutim, Zdravković napominje da ovakva preindeksacija automatski uvećava mesečnu ratu i do 20 procenata.
– Ne verujem da će klijenti koji su na tržištu izabrali najjevtinije pozajmice to moći da izdrže. U proseku su kamate na kredite u „švajcarcima” oko šest, sedam procenata, dok su na pozajmice u evrima, one i po nekoliko procenata veće – tvrdi Zdravković.
Da je njegova tvrdnja tačna pokazuje bankarska računica. Tako je, za kredit od 75.000 švajcarskih franaka, podignut u septembru prošle godine u jednoj banci, mesečna rata tada, sa kamatom od 5,34 odsto, iznosila 503,84 „švajcarca”, odnosno 23.936 dinara. Godinu dana kasnije, odnosno ovog septembra, sa kamatom od 5,44 odsto, rata je dostigla 24.396 dinara.
Ukoliko klijent ove banke sada želi da se odrekne rizičnog „švajcarca”, mesečna rata bila bi oko 385 evra. Takođe, bankari ovu uslugu naplaćuju, pa bi naknada za preindeksaciju, od jedan odsto, u ovom slučaju bila bezmalo 35.000 dinara.
Anica Nikolić
[objavljeno: 03/11/2008]
