Izvor: Blic, 05.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kreditna kriza
Svaki posao, kao uostalom i svako delanje uopšte, sadrži određeni rizik. Postojanje rizika znači da se neće svi poslovi i uopšte svi ciljevi ostvariti. Ovo nije zbog prirode jedne ili druge vrste društvenih ili poslovnih odnosa, već je pre svega posledica nedovoljne obaveštenosti. Ovo je tako u kapitalizmu, socijalizmu, komunizmu, u nacionalnoj privredi i na globalnom tržištu.
Recimo, svaki vid kreditiranja nosi sa sobom određeni rizik. Dobar je, međutim, onaj sistem koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je u stanju da valjano oceni svaki nivo rizičnosti. U poslednjih desetak godina, došlo je do inovacija na tržištu kreditima koje su omogućile da se trguje i veoma rizičnim finansijskim sredstvima. Na primer, ako neko zatraži kredit, a nema nikakvu kreditnu istoriju i nikakvu zalogu, to je veoma rizično ulaganje, osim ukoliko može da se proda zajedno sa nekim drugim, manje rizičnim, kreditima. Jer će se tako rizik diverzifikovati. Na taj se način omogućava kreditna ekspanzija, što ima za rezultat i nižu prosećnu cenu kreditiranja, to jest nižu kamatnu stopu. A podstiče i privrednu aktivnost jer predstavlja povećanje tražnje za, na primer, stanovima ili za nekretninama uopšte. A utiče povoljno i na vrednost svake imovine, što se vidi na rastu vrednosti akcija na berzi.
Naravno, viša rizičnost novih kredita znači i da će doći do većih gubitaka. Što se upravo i dogodilo letos. Budući da je rizik diverzifikovan i gubici su diverzifikovani. Ona najrizičnija ulaganja, ne mogu da predstavljaju veliki deo ukupnih kredita, tako da ova kreditna kriza ne bi trebalo da ima značajnije posledice, mada su gubici neizbežni i neophodni.
