Izvor: Blic, 30.Nov.2011, 00:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krediti za privredu bi morali da budu jeftiniji
Krediti privredi mogu da budu jeftiniji. Manji troškovi obavezne rezerve, kako kažu u bankama, doprineli bi jeftinijim kreditima indeksiranim u evro. Ali u uslovima krize teško da će tako nešto i biti sprovodivo. Ukoliko Narodna banka nastavi sa snižavanjem svoje bazne stope, realniji su povoljniji krediti u domaćoj valuti.
Kompanija "Nektar” spada u zdravi deo srpske privrede. Otplaćuju kredite koje su uzeli u nekoliko komercijalnih banaka ali i od Evropske banke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za obnovu i razvoj (EBRD). Ovaj drugi izvor naročito im je koristio kod akvizicije "Fruktala”, jer su im ponudili duži rok otplate.
- Za kompanije koje su zdrave i dobre, koje su vodile konzervativnu politiku ima povoljnih kredita. Međutim, pojedine banke koriste nelikvidnost tržišta da skupo naplaćuju kredite - kaže za "Blic” Bojan Radun, izvršni direktor "Nektara”.
Iako oni nemaju problem sa kreditiranjem i vraćanjem zajmova, kako ističe naš sagovornik, postoji puno kompanija u Srbiji kojima duguju kupci ili javna preduzeća, pa dolaze u situaciju da ne mogu da plate PDV, isplate zarade ili kupe sirovine.
Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke, kaže za "Blic” da ima načina da krediti u Srbiji budu jeftiniji i to ako se Narodna banka Srbije odluči da spusti obaveznu rezervu u dogovoru sa vladom i to za one ključne segmente privrede koji su bitni za rast ekonomije.
- Na primer, za finansiranje dugoročnih investicija u poljoprivredi i to tako da koliko banke daju kredita, da im se toliko spuste obavezne rezerve - ističe Carić.
Različito mišljenje od ovog je Gorana Pitića, predsednika Upravnog odbora Sosijete ženeral banke.
- Teško je novcu pratiti tok. Kako se može znati da će baš taj novac od oslobođenih rezervi biti usmeren na privredu. Mislim da se na snižavanje kamatnih stopa može uticatili tako da se bankama plaća kamatna stopa na imobilisana sredstva (trenutno ona iznosi nula odsto na devize a 2,5 odsto na izdvojene dinare), odnosno na obaveznu rezervu. Drugi način je da se neto novo kreditiranje oslobodi obavezne rezerve, čime bi oni koji su više uložili u privedu bili oslobođeni troškova obavezne rezerve - naglašava "Blic” Pitić.
Trenutni nivo konkurenosti, međutim, trebalo bi da obezbedi bolju cenu za kredite privredi. Osim toga, stav je Olivera Regla, predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, osetnije sniženje kamatnih stopa na ove kredite je moguće samo ukoliko se promene ulazni faktori koji utiču na formiranje cene.
- Pre svega, ti faktori su Euribor, stepen rizika zemlje, kao i troškovi obavezne rezerve - smatra Regl.
Iako bankari smatraju da bi snižavanje obavezne rezerve i njeno usmeravanje u kreditiranje privrede doprinelo i jeftinijim kreditima, bojazan postoji da će se to u praksi baš tako i primeni. Na to upozorava Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta.
- Niža obavezna rezerva ne bi morala da obezbedi ni više kredita, a ni nižu kamatu. Zato što bi banke mogle da odluče da im je taj novac potreban za konsolidaciju bilansa ili da bi ga uložile u nekoj drugoj zemlji gde su prinosi veći. To bi, opet, moglo da utiče na kurs, usled čega bi, ako bi on težio da depresira (slabi, prim. nov.), referentna kamatna stopa trebalo da se poveća - ističe za "Blic” Gligorov.
Dug privrede bankama skoro 20 milijardi evra
Dug privrede bankama, prema proceni ekonomista, više je nego dvostruko veći od ovogodišnjeg budžeta Srbije i blizu je sume od 20 milijardi evra.
Na dug bankama treba još dodati međusobna dugovanja preduzeća, što je još dodatnih oko 10 milijardi evra. Oktobarski podaci i analiza pokazuju da skoro sedamdeset odsto (68,6%) malih i srednjih firmi ima trajni ili povremeni problem sa nelikvidnošću, a da svega četvrtina (25,3%) ima sredstva za normalan rad. Veoma slično je i sa tzv. velikom privredom. Početkom godine bilo je predloga o izradi državnog projekta kojim bi se poboljšala likvidnost privrede, ali dalje od ideje se nije stiglo. Jedini pravi način za rešavanje ovog problema, stav je Aleksandra Vlahovića, predsednika Ekonomskog instituta, jeste prihvatanje programa reprograma od strane kreditora.
- Očekujem da će se trend rasta nenaplativih potraživanja nastaviti paralelno sa produbljivanjem ekonomske krize. On u ovom trenutku u proseku već prevazilazi 20 odsto. Mislim da bankrot čak ni za banke nije rešenje, sem u retkim slučajevima gde postoji utuživa imovina - kaže Vlahović.
Povezane vesti: Grejs period treba i privredi
