Izvor: RTS, 14.Dec.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krediti samo za preduzeća koja imaju kupce
Prošla su vremena uzimanja kredita samo da bi se proizvodilo, kredite će dobijati preduzeća čija roba ima kupca, kaže Radovan Jelašić. Centralna banka će učiniti sve da ne dođe do smanjenog kreditiranja privrede, tvrdi guverner Narodne banke Srbije.
Preduzeća koja proizvode za lagere i čekaju bolja vremena ne bi trebalo da očekuju podršku države i banaka, već samo ona, koja rade za poznatog kupca i za čiju robu postoji tražnja, rekao je guverner Narodne banke >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Srbije Radovan Jelašić u intervjuu agenciji Beta.
Jelašić je naglasio da tek treba da se definišu tačni uslovi po kojima će se odobravati krediti uz garancije države, za koje će u budžetu Srbije za 2009. godinu biti obezbeđeno 50 milijardi dinara.
O uslovima za te pozajmice, koje sa Vladom Srbije definiše Centralna banka, kako je dodao, izjasniće se i Međunarodni monetarni fond koji sredinom januara treba Srbiji da odobri novi aranžman iz predostrožnosti u visini od oko 520 miliona dolara.
"Prošla su vremena uzimanja kredita samo da bi se proizvodilo i svi treba da znaju da roba mnogo košta i da niko neće da finansira zalihe već plasmane", upozorio je guverner.
Centralna banka će, kako je najavio, učiniti sve da u idućoj godini, zbog svetske finansijske krize, ne dođe do smanjenog obima kreditiranja privrede u Srbiji.
Srbija je u povoljnijoj situaciji od suseda
Jelašić je naglasio da je dobra vest što će Evropska unija obezbediti pomoć za banke matice iz EU koje su osnivači i banaka koje posluju u Srbiji, što je dodatna sigurnost za stabilnost domaćeg finansijskog sektora i mogućnost za lakši pristup dodatnim izvorima finansiranja srpske privrede.
Ne postoji ospasnost, kako je naveo guverner, da država, kao i preduzeća u Srbiji, iduće godine ne budu mogla da otpaćuju dug prema inostranim kreditorima.
"Za otplatu spoljnog duga u idućoj godini, čak i ukoliko bi imali malo verovatan scenario da izostane refinasiranje i novo zaduživanje, bila bi potrebna polovina sadašnjih deviznih rezervi, koje iznose više od devet milijardi evra", rekao je Jelašić i dodao da je, prema tom pokazatelju, Srbija u povoljnijoj situaciji od susednih zemalja.
U 2010. godini će, kako je upozorio, biti veći pritisak na devizne rezerve jer za naplatu dospeva veći iznos spoljnjeg duga.
