Izvor: Blic, 04.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krediti ostaju papreno skupi
Domaće banke su za devet meseci 2007. godine ostvarile neto dobitak po osnovu kamata oko 45,6 milijardi dinara. Ta vrsta zarade je i najveća stavka u bankarskom plusu. Primera radi, u istom periodu banke u Hrvatskoj su zabeležile pet puta manji prihod od kamata. Šta će, dakle, biti sa kamatama na pozajmice u godini koja tek počinje?
Kamatne stope na kredite odobrene stanovništvu u Srbiji su i sada znatno veće nego u regionu. Banke takvu situaciju uglavnom pravdaju visokom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << cenom izvora finansiranja, odnosno kamatama koje one moraju da plate kada pozajmljuju novac u inostranstvu kojim će potom kreditirati građane, ali i merama Narodne banke i ukupnim rizicima domaćeg tržišta.
U 2008. godini Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, ne očekuje drastični pad kamatnih stopa, kao što je to bilo u proteklih godinu i po dana.
- Pojedine kamatne stope će padati, a pojedine rasti. Kod dugoročnih dinarskih kredita indeksiranih u evro, sa varijabilnom kamatnom stopom, zbog kretanja EURIBOR-a, doći će do rasta kamatnih stopa. Tu, recimo, spadaju stambeni krediti. S druge strane, očekujem da će kamatne stope kod namenskih i nenamenskih kredita, kao i keš zajmova padati. Ali, to smanjenje će biti minorno. Znači, dosadašnji pad kamatnih stopa sigurno se neće nastaviti - ocenjuje Jelašić.
Predsednik Izvršnog odbora „Agrobanke" Dušan Antonić, uprkos svim ograničenjima, jedan je od retkih koji najavljuje pad kamata na kredite u toj banci.
- Sve vrste kredita će pojeftiniti, ali je najveće obaranje kamata pripremljeno je za kredite namenjene poljoprivrednicima i agrobiznisu - izjavio je Antonić. Istina, nije precizirao u kom rasponu će se kretati nove kamate, ali je naveo da je „Agrobanka" obezbedila da u finansiranje poljoprivrede i agrobiznisa iz sopstvenih izvora plasira 50 miliona evra, kao i da će obezbediti dodatne izvore finansiranja.
Posebno je pitanje da li će uopšte biti kreditne ekspanzije, znači povaćane ponude osnovnog bankarskog proizvoda - zajma. I tu su mišljenja podeljena. Draginja Đurić, čelnik banke „Inteza", smatra da će trend smanjenja plasmana para stanovništvu biti nastavljen:
- Kao posledica mera centralne banke, rast kredita stanovništvu je već znatno usporen i takva tendencija će se nastaviti i u narednoj godini.
Banke će se sve više okretati kreditiranju malih i srednjih preduzeća i privrede u celini, pa se u ovoj oblasti očekuje dinamičniji rast. Slično govori i Oliver Regl, prvi čovek IO „Rajfajzen banke":
- Krediti koje banke plasiraju stanovništvu u poslednjem kvartalu beleže nešto sporije stope rasta, naročito gotovinski krediti, kao direktna posledica uvođena novih mera Narodne banke sa ciljem da se zaustavi rast nenamenske potrošnje stanovništva - stav je Regla.
U svakom slučaju, podaci kazuju da je Srbija bila i ostala dobro finansijsko tržište. Recimo, „Rajfajzen banka", koja je licencu za rad dobila 2001. već u drugoj poslovnoj godini ostvarila je pozitivan finansijski rezultat, a u trećoj profit u visini 19 odsto angažovanog kapitala. Slično je bilo i sa „Hipo Alpe-Adrija bankom" koja je 2000. godine kupila relativno malu Depozitno-kreditnu banku sa zatečenim gubicima od pola miliona evra, a već 2003. je imala neto profit dovoljan da pokrije nasleđene gubitke i da zabeleži neto pozitivan finansijski rezultat. Banke u Srbiji su u prvih 11 meseci 2007. povećale kapital za 69,5 milijardi dinara, odnosno za oko 30 odsto, objavila je NBS. Kapital je povećalo 20 od ukupno 36 banaka na srpskom tržištu. Rad banaka će ovde biti i dalje isplativ. Prema istraživanju „Unikredit grupe", strane banke, prema svojoj poslovnoj politici, ovo tržište smatraju svojim drugim domaćim tržištem sa velikim potencijalom za rast.
Najveći porast kredita biće u Rusiji, ali u Srbiji on neće značajnije da opadne, kažu podaci istog istraživanja.
- S obzirom na to da ovaj region pruža veliki potencijal za biznis, ovo tržište će i dalje ostati u fokusu međunarodnih igrača - jasan je stav Andrea Moneta, predstavnika „Unikredit grupe".
Bankarskom sektoru u Srbiji predstoji ubrzan razvoj, smatra iskusni bankar Svetozar Rikanović, saradnik „Ces Mecona", i zbog toga što je ukupan kapacitet sektora i dalje ispod potreba privrede i građana. Da li ima nade da će konkurencija koja se ipak povećava dovesti do pada kamatnih stopa? Doktor Đorđe Đukić je dosta pesimističan kada je u pitanju kraći rok, ali smatra da je jedino konkurencija ta koja na srednji rok može da dovede do osetnijeg smanjivanja kamatnih stopa. NBS takođe očekuje da će konkurencija konačno u punom smislu te reči početi da deluje u bankarskom sistemu Srbije, ali ne odmah i ne tokom godine koja je počela.
Procena vodećih ljudi banaka
Vladimir Čupič
predsednik Izvršnog odbora „Hipo banke"
- Kamatna politika u 2008. godini će odražavati uslove poslovanja na tržištu Srbije i na međunarodnim finansijskim tržištima. Cena kredita na našem tržištu dodatno će biti uslovljena stepenom restriktivnosti monetarne politike, koja opet zavisi od nivoa inflacije i usklađenosti te politike sa fiskalnim merama Vlade. S obzirom na to da će u narednoj godini biti nastavljena restriktivna monetarna politika, pri čemu postoje indicije da bi se stepen restriktivnosti mogao i uvećati, realno je očekivati povećanje kamatnih stopa.
Draginja Đurić
predsednik Izvršnog odbora „Banke Inteza"
- Na nivou generalnih očekivanja, dodatno pooštravanje mera monetarne politike, uz negativan uticaj krize na svetskim finansijskim tržištima, vršiće pritisak u pravcu rasta kamatnih stopa. S druge strane, veoma oštra konkurentska borba banaka za naklonost klijenata delovaće u pravcu njihovog snižavanja. Kao rezultat kamatne stope će se verovatno održati na ovogodišnjim nivoima.
Raško Tomašević
direktor u „Unikredit banci"
- Zbog održavanja stabilnosti kursa dinara i stope inflacije na predviđenom nivou, Narodna banka Srbije najavljuje restriktivnu monetarnu politiku i za sledeću godinu. Stimulacija za smanjenje kamatnih stopa od strane NBS neće biti. Na politku kreiranja kamatnih stopa, pored mera NBS, utiču i kretanja na svetskom finansijskom tržištu, ali i rizik zemlje koji ima svoju ekonomsku i političku komponentu. Ipak, u 2008. ne očekujemo značajnije promene u visini kamatnih stopa na tržištu u Srbiji.
Oliver Regl
predsednik Izvršnog odbora „Rajfajzen banke"
- Očekivanja su da će monetarna politika u 2008. godini ostati restriktivna usled naraslih inflatornih pritisaka i predviđene fiskalne politike i to preko visoke stope obavezne rezerve i eventualnog novog povećanja referente kamatne stope.
Domaće banke pozajmljuju sredstva na inostranom tržištu novca, a mora se ukalkulisati i premija za rizik zemlje. Posledično, ne možemo očekivati značajniji pad kamatnih stopa.
Goran Pitić
predsednik Upravnog odbora „Sosijete Ženeral banke"
- „Sosijete ženeral banka" je najstarija banka sa većinskim stranim kapitalom i deliće sa građanima dobre i loše trenutke, dobru praksu poslovanja u interesu klijenata. Kamatna politika naše banke biće preispitivana u kontekstu uslova konkurencije i, naravno, uslovljena sa merama NBS.
