Izvor: Blic, 27.Feb.2012, 18:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krediti će biti sve nedostupniji i skuplji
Građanima i privredi krediti će biti sve nedostupniji i skuplji, kažu bankari za „Blic“. Zbog krize u zoni evra, banke vraćaju kapital svojim centralama i dosta sporije odobravaju zajmove.
Statistika Narodne banke Srbije beleži da se iz zemlje preko banaka prošle godine odlilo 728 miliona evra ka maticama ili mesečno više od 60 miliona evra. Istovremeno, rast nivoa zajmova na kraju 2011. bio je svega sedam odsto u poređenju sa gotovo četiri puta većim rastom pretprošle >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine.
Iako dosta sporije nego u Mađarskoj, Sloveniji ili Hrvatskoj, slavine iz inostranstva se zavrću pa ćemo morati da se oslanjamo na domaći kapital, koji je em kratkog daha, em je daleko skuplji.
- Likvidnost na tržištu je slaba, tako da će posledica biti verovatno krediti sa višom kamatom - kaže za „Blic" Ivan Radojčić, zamenik predsednika Izvršnog odbora mađarske OTP banke koja posluje u Srbiji i dodaje da domaća štednja nije dovoljna da zameni zavisnost od kapitala iz inostranstva.
Drugim rečima, krediti koji bi se finansirali iz domaće štednje mogu biti na maksimalno na godinu dana, dok je privrednicima za posao potreban zajam na barem pet, a građanima da kupe stan kredit na bar 20 godina.
U Banci Inteza, najvećoj u Srbiji po obimu kredita, kažu da je jačanje dugoročne domaće štednje od još veće važnosti otkako je kriza u evrozoni otežala pristup inostranom kapitalu i ograničila izvore kreditiranja.
- Usporavanje priliva novca iz inostranstva dovelo bi do smanjenja obima kredita, kao i povećanja kamata. Zemlje u razvoju poput Srbije ne mogu se osloniti isključivo na domaću štednju i moraju da rade na privlačenju dodatnih sredstava iz inostranstva za finansiranje investicija - kažu u toj banci za "Blic” i dodaju da su preko italijanskog osnivača uvećali kapital za 130 miliona evra kako bi i ove godine nastavili da odobravaju kredite građanima i privredi.
Slabosti srpskog tržišta
znatno niža stopa rasta kredita u odnosu na prethodne godine banke radije kreditiraju državu nego privredu spor proces dinarizacije (70 odsto zajmova u evrima) i dalje zaostajemo u obimu kredita u odnosu na uspešne zemlje regiona naglo smanjivanje kredita iz inostranstva prouzrokovaće slabljenje dinara u odnosu na evro
Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora srpske podružnice Sosijete ženeral banke, kaže za „Blic" da će ta banka i u ovoj godini imati podršku svoje matičke banke iz Francuske.
- Neizvesnost na tržištu, lokalnom i globalnom, pristup izvorima finansiranja, kao i povećani nivo rizika bitna su ograničenja kreditnom rastu. No, mi i u ovoj godini planiramo kreditni rast od oko 20 odsto - kaže Pitić za "Blic”.
Petar Grujić iz Folks banke smatra da tempo i nivo odobravanja kredita u ovoj godini zavisi, pre svega, od sposobnosti klijenata da ih vraćaju. Nivo nenaplativih zajmova u Srbiji je među najvišima u Evropi i iznosi gotovo 19 odsto ukupno odobrenih.
- Ograničenja u pogledu porasta ukupnih kredita u zemlji treba tražiti, pre svega, na strani tražnje koja je duboko uslovljenja generalnim lošim stanjem u našoj ekonomiji - kaže Grujić za "Blic” i dodaje da, ako bi se bankari oslanjali isključivo na domaću štednju, kamatne stope u evrima bi prelazile 10 odsto.
Trenutno se privrednici zadužuju po kamatnoj stopi od šest do osam odsto, dok se stambeni kredit može podići i po pet odsto godišnje.
Odliv kapitala ka inostranstvu (u milionima evra)
Banke 728
Preduzeća 630
Ukupno 1.358
Izvor: NBS *od decembra 2010. do kraja 2011.
Povezane vesti: Privrednici sa juga Srbije uzimaju najnepovoljnije kredite Svaki deseti nema od čega da vraća kredit Evro u petak 108,37 dinara Bankroti prete da ugroze 1,5 miliona radnih mesta u Evropi Dinar nastavlja da slabi, sutrašnji kurs 107,34
