Izvor: Blic, 04.Mar.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krediti bez granica
Novim zakonom, koji je Evropski parlament nedavno usvojio posle pregovora dugih skoro šest godina, na jedinstven način biće uređeno tržište potrošačkih kredita od 200 do 70.000 evra u svih 27 zemalja Unije, koje će imati dve godine da se pripreme za njegovo sprovođenje. To konkretno znači da će, na primer, stanovnik Portugala, gde je srednja kamatna stopa na ove zajmove 12,2 odsto, moći na osnovu svih informacija, koje će mu biti dostupne, da izabere najbolju ponudu za potrošački >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kredit. Ne samo kod banaka u svojoj zemlji, kao što je to do sada uglavnom bio slučaj, već i svim ostalim članicama EU, u Nemačkoj, na primer, gde je prosečna kamatna stopa za trećinu niža ili oko osam odsto godišnje.
Evropska komesarka za zaštitu potrošača Meglena Kuneva ističe da taj zakon znači kraj rascepkanog tržišta kredita, koje je do sada bilo podeljen na 27 mini tržišta. Bez obzira na to iz koje su države EU, potrošači će, dakle, imati ista prava i obaveze prema bankama i finansijskim kompanijama koje daju kredite. Time su probijeni dosadašnji nacionalni okviri tržišta potrošačkih kredita, čija se vrednost u EU procenjuje na 800 milijardi evra ili oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda Unije. Očekuje se da će usklađivanje uslova za potrošačke kredite podstaći konkurenciju, jer je do sada udeo inostranih potrošačkih kredita bio manji od jedan odsto, što je i razumljivo zbog jezičkih barijera i neobaveštenosti potrošača o pravima i pravilima, koja se razlikuju u svim zemljama Evrope.
Trenutno se srednja kamatna stopa na potrošačke kredite banaka u EU kreće od 6,3 odsto u Finskoj do 12,2 odsto u Portugalu.
Nesvakidašnje dugi pregovori ukazuju na veličinu interesa koji su bili u igri. Članice EU koje vode zaštitničku poliku prema potrošačima, predvođene Francuskom, Belgijom, Poljskom, Litvanijom, Finskom i Slovenijom nisu želele da odustanu od novog zakona, dok su druge članice, naročito Nemačka, uz podršku banaka, želele da uživaju u velikoj slobodi koja vlada na tržištu.
Zakon se ne odnosi na hipotekarne kredite za kupovinu građevinskog zemljišta i nekretnina, jer njihovo usklađivanje nije još došlo na red, već samo na potrošačke kredite, čiji je rok otplate duži od jednog meseca. Za takve zajmove će u svim članicama EU važiti ista pravila, uključujući kamatne stope, rokove otplate i dodatne troškove, uz mogućnost anuliranja ugovora o kreditu u roku od 14 dana. Klijenti će prevremeno moći da otplate sav preostali dug, a banke će u tom slučaju moći da traže obeštećenje od najmanje jedan odsto vrednosti kredita. Procenjuje se da će otvaranje tog tržišta dovesti do smanjenja troškova, podstaći ekonomski razvoj, a potrošačima će na pozajmljenu sumu od 100.000 evra omogućiti uštedu od 470 evra godišnje.
Dosadašnja praksa je bila veoma jasna. Ko želi da podigne zajam za kupovinu nameštaja ili automobila, morao se obratiti nekoj od lokalnih banaka ili kompanija. Banke su nudile najpovoljnije kamatne stope od pet do osam odsto i rokove otplate, dok su neke finansijske korporacije odobravale zajmove uz interesnu stopu i do 20 odsto.
Slaba tačka novog zakona je što otvara manevarski prostor za prezaduživanje. Banke će, doduše, moći da koriste podatke i konkurentskih banaka o kreditnom zaduženju potencijalnih klijenata, ali to nije obavezno. Kako u Francuskoj i pojedinac može finansijski da propadne, dešavalo se da petočlana porodica s mesečnim primanjima od 2.000 evra bankrotira zbog zaduženja većih od 55.000 evra, jer je uzimala nove, veće, da bi isplatila stare, manje kredite i tako u krug.
Analiza magazina za zaštitu potrošača Francuske „Que choisir" pokazala je da u jednom danu pojedinac može da dobije i 10 kartica različitih firmi za potrošački zajam ili dve kartice dve filijale iste grupacije na dozvoljeni zajam od 1.000 evra, bez prethodne provere.
Prezaduživanje je do sada bilo nacionalni problem, a uskoro bi problem mogao postati veći i kompleksniji, jer se može pretpostaviti da će biti pojedinaca koji će pokušati da uzimaju zajmove u različitim zemljama EU. Analitičari smatraju da je rešenje u stvaranju zajedničke baze podataka svih kreditnih organizacija i banaka, u koju bi se slile sve informacije o potrošačima koji imaju zajmove, pa i u slučaju da, na primer, neki Nemac uzme potrošački kredit od 35.000 evra za automobil od neke finske kompanije, ili kredit od 100.000 evra za kupovinu jahte od neke banke u Litvaniji. Takav sistem obaveštavanja smanjio bi opasnost od prezaduživanja, time i bankrotstva, a takve mere su ,pre svega, tražile države koje sprovode politiku zaštite potrošača.
Usvajanjem novog zakona kojim se "uniformišu” potrošački krediti nisu iscrpljene namere evropske administracije. Posle krize na hipotekarnom tržištu SAD, u Briselu žele da osiguraju više odgovornosti i da istovremeno uvedu veću konkurenciju i kod kredita za nekretnine. Plan je, naime, da se, kao i za potrošačke kredite, ukinu granice i stvori jedinstveno tržište i zajmova za kupovinu nekretnina. Njegova vrednost trenutno je 4,7 puta veća od sume odobrenih potrošačkih kredita. Opširnije u
magazinu „Bankar"
