Izvor: Blic, 22.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kredit svekru je sukob interesa
Kredit svekru je sukob interesa
Kredit firmi 'Ortaci' iz Bajine Bašte, čiji je suvlasnik svekar ministarke Marije Rašete-Vukosavljević, u visini od 3,1 miliona dinara, odobren je 2001. godine i jedan je od manjih kredita. Mi u Fondu nismo znali da ta firma ima neke veze s ministarkom
Rašetom, koja čak nije ni prisustvovala sednici UO na kojoj je taj kredit odobren. Tada je od 14 zahteva iz Bajine Bašte usvojeno 12, među kojima i ovaj. To može da bude sukob interesa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i jeste sukob interesa, ali mi se kao Fond time ne bavimo - kaže za 'Blic' Olivera Božić, direktor Fonda za razvoj.
Božićeva dodaje da je ne zanima ko stoji iza koje firme ni ko je vlasnik. Kaže da je već bilo nekoliko intervencija i pisma s pritužbama da je kredit odobren nekom iz JUL- a ili SPS-a.
- Mene to uopšte ne zanima, jer mi samo utvrđujemo bonitet firme. Kada se radi o 'Ortacima', činjenica je da smo odobrili kredit s kamatom od pet odsto na pet godina, jer je podnet program za finansiranje farme ovaca. Zaključili smo ugovor o kreditu od 3,1 miliona dinara, ali ni posle tri meseca on nikako da povuče kredit. Pošto je imao problema s dokumentacijom, on se javio sa zahtevom da se prenameni kredit u kredit za likvidnost. To mu je UO odobrio, ali pod nepovoljnijim uslovima, na tri godina i s kamatom od devet odsto. Verovatno bi i svakom drugom ko bi to tražio prenamen bila odobrena, pogotovo u tako malim sredinama gde nema puno projekata. Zašto je taj 'slučaj Ortaci' toliko strašan? Zar bi bilo strašno da rođak nekog ministra iz, recimo, Crne Trave podigne fabriku? Pa, trebalo bi kapu da mu skinemo - pita se Božić.
Direktorka Fonda ipak priznaje da prenamena kredita nije uobičajena. Prema njenim rečima, trenutno je Fondu na odobrenih 1.500 kredita stiglo 11 zahteva za prenamenu, koji će biti razmatrani na sledećoj sednici UO. Realizacija namenskih kredita prati se putem dokumentacije o nabavci opreme ili druge robe, za koju je i odobren kredit, dok kod kredita za obrtna sredstva nema pravdanja ulaganja, pa je moguće, prema njenim rečima, da privatnik ta sredstva uloži u banku i ubirući kamatu otplaćuje kredit Fondu.
- Imali smo nebrojeno kontrola i pre i posle 5. oktobra i kada nije uočena nikakva nepravilnost, pa ni privredni prestup - tvrdi Božić.
Zloupotrebe su moguće, kaže Božić, i podseća da su pre nekoliko godina bilo dva slučaja kada su dva lica kojima je odobren kredit završila u zatvoru.
- Zloupotreba je moguća ako neko falsifikuje dokumentaciju, ali to nije posao za nas, već za policiju koja se bavi privrednim kriminalom. Ipak, mi finansiramo privatni sektor i moram reći da su privatnici vrlo zainteresovani da završe posao kako treba i u roku, da im ne bi išle kamate. To su domaćini, a ovo nisu tako mala sredstva - tvrdi Božić.
Fond za razvoj Srbije u ovoj godini izdvojio je 2,6 milijardi dinara za odobrenih 349 kredita. Prosek učešća Fonda za razvoj u ukupnoj vrednosti kredita iznosi 30,6 odsto, a odobreni krediti se kreću od 1,4 miliona do 35 miliona dinara. Najveća ulaganja Fonda su u Zlatiborski, Moravički, Rasinski i Braničevski okrug. O dodeli kredita odlučuje Upravni odbor, po kriterijumima koji nalažu da nerazvijena područja, poput juga Srbije, Kragujevca i Bora imaju apsolutni prioritet, uz obavezu da zainteresovano preduzeće podnese odgovarajući program i detaljno obrazloži namenu kredita.
- Mi nismo banka i nemamo komercijalne kredite. Naše kamate na kredit od pet godina idu maksimalno do 10 odsto, a najjeftiniji kredit je s kamatom od oko šest odsto. Poslednjih godina budžet u ukupnom kapitalu Fonda učestvuje sa šest do 10 odsto. Tako smo prošle godine dobili iz budžeta milijardu dinara, a ove godine, iako je bila predviđena milijarda, budžet nas je iz dodatnih sredstava dofinansirao sa 200 miliona dinara. Dakle, ove godine smo dobili iz budžeta 1,2 milijarde dinara. Naš godišnji kapital je četiri-pet milijardi - objašnjava Božić.
Prema propisima Fonda, za kredit može da aplicira isključivo pravno lice, dakle preduzetnik, koji ponudi skraćeni investicioni program (podaci o firmi, završni račun, namena ulaganja, predračunska vrednost ulaganja i konstrukcija finansiranja).
- Imamo zakonske okvire koji nalažu da, recimo, u projektu preduzetnika iz Beograda možemo da učestvujemo s maksimalno 40 odsto od ukupne vrednosti, ali mi idemo na pet do 10 odsto niže učešće, kako bi broj korisnika bio širi. Prosek čekanja je osam meseci za odobravanje kredita, ali ima slučajeva da se čeka i mnogo duže, pre svega kod projekata iz Beograda, kojih je najviše - kaže Božić. Trenutno je nerešeno čak 6,2 milijarde zahteva, a od kraja godine ima prostora za rešavanje ukupno 2,5 milijardi zahteva.
- Prosek učešća je oko 15 odsto od ukupne vrednosti projekta. Rokovi vraćanja su pet godina s grejs periodom od godinu dana, a postoje i kratkoročni krediti (za pripremu izvoza i za likvidnost) na šest i 12 meseci- zaključila je Božić. Katarina Preradović
Sredstva za kredit stižu iz budžeta
Fond za razvoj pod prvobitnim imenom Fond za nerazvijena područja osnovala je Republika Srbija 1962. godine. Osnivači su obrazložili da im je cilj podsticanje privredno nedovoljno razvijenih područja Srbije. Fond je 1992. preimenovan u Fond za razvoj, koji je dobio zadatak ne samo da ulaže u nerazvijena područja, već da kreditira i privredne projekte u drugim opštinama. Od 1992. godine Fond dobija sredstva iz budžeta Republike Srbije, a do tada je novac stizao direktno od privrede. Pare od 'Telekoma' preko Kipra
- Sve 1,53 milijarde maraka do poslednjeg pfeniga iz ugovora o prodaji 'Telekoma' završilo je na računu Fonda za razvoj u BB COBU (beogradskoj kiparskoj banci). Svaki dinar završio je na računu NBJ, a odatle konvertovan u dinare i uplaćivan na račun Fonda. Time su bile uvećane i devizne rezerve tadašnje NBJ. Skoro milijarda maraka je data Fondu PIO, a ostalo Fondu za zdravstvo, Direkciji za puteve, a privredi svega 200 miliona maraka. Od tih 200 miliona privreda je vratila 67 odsto, a razlika je reprogramirana i u toku je vraćanje. To će privreda i vratiti. Problem je vratiti sredstva od socijalnih fondova, jer je to danas nemoguće. Ne znam o kakvim provizijama i novcu koji je završio na inostranim računima govore ministar Batić i drugi, ali verovatno se radi o nekim iznosima mimo ugovorenih, dakle nečemu što je dobijeno preko toga. Ono što je bilo u ugovoru išlo je preko Fonda i to je sve bilo uplaćeno - tvrdi Olivera Božić, direktor Fonda za razvoj. Upravnom odboru skoro cela Vlada
Predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj koji odlučuje o dodeli kredita je premijer Srbije Zoran Živković, dok su članovi potpredsednici Vlade Srbije Nebojša Čović, Čedomir Jovanović i Jožef Kasa i ministri Božidar Đelić, Aleksandar Vlahović, Goran Pitić, Marija Rašeta-Vukosavljević i Dragan Domazet.
