Izvor: RTS, 08.Mar.2011, 08:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kredit na poček
Rata za dužnike koji su uzeli kredit na duže od godinu dana, mogla bi u naredne dve godine biti smanjena na pola, sa ciljem da se popravi životni standart građana, najavljeno iz Vlade. Bankari, međutim, tvrde da nisu obavešteni o tim merama.
Jedna od mera koju je Vlada najavila da će primeniti da bi popravila životni standard u Srbiji je reprogramiranje dugova za sve one koji su uzeli kredit na više od godinu dana. Ta mera podrazumeva da će se u narednih godinu i po do >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dve za takvu vrstu kredita plaćati polovina rate.
U dogovoru sa bankama, kreditnim dužnicima će biti omogućeno da u naredne dve godine plaćaju samo kamatu dok bi vraćanje glavnice bilo odloženo, dok ne dođe bolje vreme.
Međutim, bankari kažu da nisu obavešteni o najvaljenim merama i ne znaju na koji bi se način reprogramiralo 900.000 kredita, koliko je u Srbiji uzeto na otplatu dužu od godinu dana.
Vladimir Čupić iz "Hipo Alpe Adria banke" kaže da je taj predlog potrebno razraditi, definisati detalje i videti šta je realno moguće učiniti da bi se postigao širi efekat.
Bankari i ekonomisti se slažu da je neophodno nešto preduzeti u situaciji kada se kasni sa plaćanjem rata za svaki šesti kredit, a dugove je svakim danom sve teže vraćati.
"Čim vi prolongirate jednu obavezu, dajete grejs period, vi to kasnije pripiusjete glavnici, onda vam dođe, u celom periodu, skuplja otplata, ali opet to je lakše podneti pod pretpostavkom da vaši dohoci u budućnosti rastu, to je iznuđena mera koju prihvataju oni koji sada nemaju dovoljno sredstava", smatra ekonomista Zoran Jeremić.
Ekonomista Mlađan Kovačević navodi da su najveći dobitnici ljudi koji su se zadužili, jer im rate više neće rasti, a banke će biti gubitnici.
"Postoji moral hazard, stimulišete i druge da olako ulaze u kredite i da u perspektivi problem bude veći nego danas", upozorava Kovačević.
Iz Narodne banke saopštavaju da podržavaju inicijativu premijera Cvetkovića o reprogamu kredita, jer bi, kako kažu, mogla da doprinese redovnijoj i sigurnijoj otplati dugova, ali pod uslovom da je takav korak rezultat saglasnosti banaka i klijenata.
