Izvor: Politika, 19.Sep.2013, 13:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kreće li DS kroz protest u predizbornu kampanju

Zoran Živković ne slaže se sa Aleksandrom Jerkov da se može izvesti paralela sa protestima koji su održavani nakon izbornih krađa 1996. i 2000. godine

Najava Bojana Pajtića da će u slučaju pokretanja inicijative za smenu gradonačelnika Beograda Demokratska stranka pozvati građane na mirni protest, nije nikakav pokušaj odbrane Đilasa ili DS-a, nego odbrana izborne volje Beograđana, tvrdi Aleksandra Jerkov, portparolka stranke. Uz opasku da je ključno reći „ukoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bude protesta”, ona ističe da DS na taj način brani biračko pravo građana, odnosno ono što su oni rekli pre godinu dana kada je svaki treći Beograđanin bio za to da Dragan Đilas i lista koju on predvodi vode Beograd.

„Građani imaju vrlo malo prilike, svake četiri godine, da kažu kakve opštine i gradove žele, ko da u njihovo ime vodi lokalne samouprave. A stranke koje se na ovakav način kao SNS odnose prema izbornoj volji građana pokazuju da se uopšte ne obaziru na to šta su građani na izborima rekli. To se ne dešava samo u Beogradu, to se desilo u Novom Sadu pre godinu dana. Oni koji su bili treći na izborima postali su prvi u vlasti i zbog toga ovde nije reč o odbrani DS-a nego o odbrani prava građana da sami odlučuju o tome ko će da vodi, ne samo Beograd, nego generalno”, objašnjava Jerkov za „Politiku”.

Na pitanje kakav odziv građana očekuje, Jerkov nije želela da daje nikakve prognoze. Ona samo podseća da su građani u prošlosti bili spremni da dignu svoj glas kada im se prekrši izborna volja.

Među onima koji će na ulici braniti Đilasa svakako neće biti Zoran Živković, predsednik Nove stranke i bivši visoki funkcioner DS-a.

„Nezadovoljan sam beogradskom vlašću u poslednjih pet-šest godina tako da ne vidim zašto bih na ulici branio da se ona promeni”, kaže Živković za „Politiku” i dodaje da najveći broj funkcionera njegove partije, ali i simpatizera, nije ni izlazio na izbore održane prošle godine tako da nema ni logike da sada izlaze na ulice.

On se ne slaže sa Aleksandrom Jerkov da bi mogla da se povuče paralela između povoda za proteste tokom devedesetih i ove situacije.

„Protesti koji su održavani nakon izborne krađe 1996. i one 2000. godine ne mogu da se poistovećuju sa eventualnim protestima DS-azbog toga što se u parlamentu menja većina koja podržava ovoga ili onoga. Ono je bila čista krađa, a ovo je jedna parlamentarna mogućnost da se promeni većina u parlamentu. I to je pravo odbornika. Da li oni time menjaju izbornu volju građana ili ne, to je pitanje za one koji su ih birali”, ocenjuje Živković.

Ako bi se promenila izborna volja građana tako što bi SPS umesto sa DS-om otišao sa SNS-om onda bi, kako on smatra, bilo logično da oni koji su glasali za SPS organizuju proteste jer ih je izdao Dačić pošto su glasajući za njegamislili da će biti u koaliciji sa DS-om, a ne sa SNS-om. Ali, to je teško očekivati jer, kako kaže, verovatno ti isti birači SPS-a nisu ni 2008. godine glasali za SPS da bi on ušao u koaliciju sa DS-om.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković je uveren da eventualni protest demokrata neće naročito „ustalasati duhove”. Uostalom, kako podseća, u poslednje vreme nije bilo skupova koji bi nam ukazali da su moguća masovnija okupljanja poput onih iz devedesetih godina.

„DS će kroz taj protest pokušati i da krene u izbornu kampanju za Beograd. To je i neka taktička dimenzija ove ideje. Dakle, da se pokaže spremnost za angažman i da se pokolebane i pasivne pristalice ponovo aktiviraju i eventualno dovedu na birališta kada to bude neophodno. Uz to, DS kroz ovaj protest želi da se deklariše kao opozicija, da iskaže svoje protivljenje, da od eventualne Đilasove smene naprave važan politički događaj”, ocenjuje Stanković.

J. Cerovina

objavljeno: 19.09.2013.

Nastavak na Politika...