Izvor: Večernje novosti, 17.Mar.2013, 13:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kreator Aleksandar Joksimović: Moda koja ne prolazi

PESNIK Milan Rakić je nekih davnih godina napisao: Iskopaše ti oči, lepa sliko... Nekih kasnijih godina, modni kreator Aleksandar Joksimović vratio je Simonidu u život i njenu lepotu prošetao svetom. Joksimovićeve kreacije oživele su freske i ikone. Njegovim modnim pistama, osim Simonide, graciozno su se kretale i Ana Karenjina, Šantićeva Emina... Pratile su ih i Prokleta Jerina, Vela Nigrinova, Milena Barili, Isidora, Marija Tanese... Sve te lepotice Acu su učinile velikim, poznatim u >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << svetu mode. U Kondinoj ulici u Beogradu prisećamo se njegovih bogatih kreacija. Tek toliko da se mladi podsete da su i "matori" nešto krojili. I više od istorije. Pred nama je jedan elegantan, neposredan, šarmantan, skroman čovek koji je navršio osamdeset godina. Rođen je na Kosovu i do šeste godine je bio u Prištini. Posle je sa familijom otišao u Kragujevac, a kasnije i u Beograd. - Mnogo sam voleo da crtam - kaže. - Moji počeci su vrlo praktični. Moj prvi posao je bio u Zavodu za unapređenje domaćinstva u Beogradu. Prvi uspeh mi je bio kreacija za plavu školsku kecelju. Ona je tada "proterala" crnu kecelju iz škole. Plava je moja omiljena boja, kao i sve vizantijsko plavo. Priču nastavljamo sa "Centrotekstilom", gde je godinama bio zaposlen. Sa ovom čuvenom firmom proputovao je ceo svet sa svojim modelima i krenuo velikim koracima mode kod nas, koje neki nazivaju i - revolucionarnim. - Milica Babić je bila ta koja je prva primetila moj talenat. Sve što sam o kostimografiji saznao bilo je preko nje. Nikada nisam mislio da će tekstil biti moje životno opredeljenje. A jeste, i ostalo je do dan-danas. Naš veliki modni kreator, sa kojim prelistavamo časopise i modne magazine, priča nam dalje da je šezdesetih počeo da proučava i naš folklor. Posećivao je muzeje, manastire, proučavao freske, literaturu. Tkanine je sam često bojio za svoje kolekcije. Materijal se veoma racionalno i osmišljeno koristio. - U tom pravcu je išao i moj način razmišljanja. Okrenuo sam se tradiciji. Kasnije se sve to izgubilo, iako mi je i dalje bilo osnova. I to je verovatno 99 odsto mog uspeha. Gde god je nastupao sa svojim kolekcijama, Joksimović je dobijao odlične kritike, veliki publicitet, zajedno sa manekenima i muzičarima koje je uvek vodio sa sobom. Sve te revije koje su organizovane u inostranstvu, uvek su bile po nečemu specifične. Naravno da je najveći uspeh doživeo 1967. sa kolekcijom "Simonida" koja je prosto bacila na noge tradicionalnu Moskvu. Beležimo i priču iz ’68. u Parizu naslovljenu "Prokleta Jerina". - To je bio privredni sajam i mi smo predstavljali jugoslovensku modu. Pred samo otvaranje, međutim, nama su savetovali da odustanemo. Imamo divan štand, dosta izloženih stvari, što da nam se smeju kao nekima pre nas. Mi već odustanemo, pošaljemo pismo direktoru "Centrotekstila", a on odgovori: "Nikako". Inače, priča nam Joksimović, na dan revije bili smo više mrtvi nego živi. Prvo izlaženje - ništa! Drugo - ništa! Treće. Počinje aplauz. Manekenke se vraćaju uzbuđene i govore: "Ljudi, njima se ovo sviđa!" Iste večeri, u "Frans soaru" izašao je tekst pod naslovom: "Došli smo da se smejemo, otišli smo postiđeni". O tome koliko je njegova umetnička vizija bila avangardna u to vreme, vidimo dok prelistavamo fotografije. Još tih godina, imao je hrabrosti da obnaži ženske grudi, da ih pokrije mrežastom, ručno rađenom bluzom, a da se, pritom, ništa ne vidi. Savetovali su mu da to ne prikazuje nikako u Parizu, a on je doživeo ovacije. Onda su mu se otvarala mnoga vrata. Odbio je Kristijana Diora i uvek se vraćao u Beograd. Voleo je da putuje, ali ne i da ostane. Dok provodi svoje penzionerske dane i obogaćuje svoju kolekciju porcelanskih figura, pitamo ga o modi nekad i danas. - Razlike su velike. Smatram da su se žene ranije mnogo bolje oblačile, s obzirom na tadašnje mogućnosti. U Beogradu niste mogli da kupite dobru tašnu, cipelu. Danas, uprkos boljoj situaciji, zavladao je neki neobičan duh, između elegancije i sportskog stila. Nikada nisam trpeo improvizaciju, i to mi se ne dopada. Posebno zato što su Beograđanke uvek bile negde između francuskog i italijanskog stila. Naš sagovornik, ipak, nije zajedljiv i neće da kritikuje ni domaće ni svetske kolege. Dok nas ispraća, kaže nam da treba svako da nosi ono što misli da mu je lepo. Bilo da su u pitanju šarene majice, košulje, pantalone, što često nose Amerikanci. Jer, bilo kako bilo, na mladima sve lepo stoji. HALJINE ZA JOVANKU KREACIJE Aleksandra Joksimovića nosile su mnoge poznate žene. Među njima i japanska princeza, supruge Pitera Justinova i Kloda Leluša. A sa posebnim zadovoljstvom je pravio kreacije za Jovanku Broz. - Titova supruga je bila uvek zadovoljna mojim kreacijama i to nikada nije krila. Znala je to da nosi i da se time ponosi.

Nastavak na Večernje novosti...