Izvor: Blic, 28.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krče lozu, sade breskve
SMEDEREVO - Grožđe i vino „smederevka", po kome je grad dobio ime, dva milenijuma nakon podizanja prvog vinograda zauvek su izgubljen brend za Smederevo. Ostalo je tek 200 hektara vinograda, dok su ostali raskrčeni, a na njihovom mestu nikli su zasadi breskve. Voćari ovog kraja najavljuju da će upravo breskve preuzeti titulu smederevskog brenda, a koliko su ozbiljni pokazuju i osnivanjem prve specijalizovane voćarske zadruge u Srbiji.
Da su „vinogradi kovnice novca" Smederevci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nisu dokazali, jer su 30 miliona maraka, koliko je koštalo podizanje smederevskog vinogorja, uzalud potrošeni. U zlatno vreme godišnje se ovde proizvodilo 30.000 tona „smederevke". U prošlogodišnjoj berbi ubrano je tek pet hiljada tona grožđa, a poslednji kilometarski redovi za predaju grožđa bili su pre petnaest godina.
Vinogradari su bili prinuđeni da vade čokot po čokot višegodišnjih zasada i na mestu raskrčenih vinograda podignu breskvare. Stručnjaci misle da budućnost voćarstva pripada ovoj voćki.
- Smederevo prednjači po proizvodnji bresaka koje rađaju na 3.000 hektara u ovom delu Šumadije. Zato smo sebi dali zadatak da postanemo i vodeći proizvođači u Srbiji. Prvi korak smo već načinili osnivanjem prve srpske voćarske zadruge, koja je za sada ujedinila 35 najvećih proizvođača iz čijih breskvara svake sezone izađe na desetine hiljada tona najkvalitetnijeg voća. Želimo kontrolisanu proizvodnju, kvalitetniju hemijsku zaštitu i agrotehniku, podizanje hladnjače i zajednički nastup na tržištu - kaže Saša Avramović, predsednik novoosnovane voćarske zadruge „Rajska dolina" i predsednik Udruženja voćara i vinogradara Srbije.
Voćari smatraju da će nova zadruga pomoći da unaprede proizvodnju i prodaju.
- Tržište je sve manje, a voća sve više. Bili smo prepušteni sebi i nezaštićeni. Ovako udruženi moći ćemo da obezbedimo bolje uslove za proizvodnju, nabavljamo jeftiniji repromaterijal i zajednički plasiramo voće, posebno na inostrano tržište - kaže Jovica Mihajlović iz Kolara koji sa deset hektara godišnje ubere 700 tona bresaka.
Ovdašnje tržište postalo je tesno za voćare koji očekuju da će zajednički uspešnije prodati robu strancima. Od 60.000 tona bresaka, koliko se godišnje proizvede, dvadeset odsto namenjeno je izvozu. Smederevci u sezoni izvezu breskve od 300.000 evra. U sezoni svakog dana 100 tona voća odlazi u Rumuniju. Cilj je tržišta Rusije i zemalja Evropske unije.
