Izvor: Politika, 02.Avg.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kratkovidost klubova
„Zabluda je da imena Zvezde i Partizana imaju težinu, jer one koji se interesuju za njih zanima samo to da li su stadion i zemlja u njihovom vlasništvu”, kaže Petar Radenković, koji se proslavio kao golman Minhena 1860
Petar Radenković, nekadašnji reprezentativac Jugoslavije (osvajač olimpijskog srebra 1956) i legendarni golman šampionskog tima Minhena 1860, za „Politiku” kaže:
– Da sam vlasnik kluba, da imam mogućnost da odaberem jednu ličnost koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bih doveo, bilo da je igrač, trener ili nešto drugo, opredelio bih se bez razmišljanja za Ulija Henesa. Zahvaljujući njemu Bajern je danas najzdraviji i najbolji klub na svetu, osvaja trofeje i stvara profit, za razliku od mnogih velikih klubova koji su u dugovima. Eto, koliko vredi jedan sposoban čovek.
Pošto živi u Minhenu naglašava da optužnica protiv Henesa zbog utaje poreza nema nikakve veze s njegovom strategijom vođenja Bajerna. On je, bez sumnje, primer čoveka koji zna kako se klub vodi ka zaradi i trofejima, što danas malo kome polazi za rukom u svetu. Negde ima trofeja, drugde zarada, a svedoci smo da i uz pehare često idu dugovi. Kod nas ima i kratkovidosti klubova, koji zbog današnjeg sitnog uspeha žrtvuju svoje dugoročne interese.
Radenković, do pre pet godina član Međunarodne komisije našeg fudbalskog saveza, kaže da veliki sportski sistemi i klubovi ne mogu da nam pokažu koji putem bi trebalo da krenemo, imajući u vidu naše ekonomske i druge prilike, ali da iz svakog takvog primera može nešto da se nauči i primeni:
– Ne treba upoređivati naš fudbal s ostalim zemljama, jer se on svuda prilagođava državnom sistemu. Problem je što kod nas, ni u zemlji, ni u fudbalu, nemamo sistem. To se vidi na svakom koraku. Recimo, pre nekoliko dana sam krenuo u jednu prodavnicu koju sam tražio pola sata, iako su mi dali adresu. Jer niti je negde pisalo ime ulice, niti su zgrade numerisane. U fudbalu bismo, za početak, mogli da označimo put kojim ćemo ići ka drugačijoj organizaciji klubova, jer ovo kako danas izgleda, pogotovo Zvezda i Partizan, to je totalni raspad sistema.
Radenković se priključuje čestitkama našim omladincima za uspeh na Evropskom prvenstvu u Litvaniji. Pošto s njim razgovaramo na temu klupskog fudbala, nadovezuje se na zaključke s nedavnog okruglog stola Ministarstva omladine i sporta, gde je konstatovano da niko, pa ni država, neće moći da pomeri klubove s mrtve tačke dok se ne utvrdi šta je njihova svojina:
– Još se vrtimo oko toga šta je Partizanovo, a šta Zvezdino, i čija su oni svojina. Zabluda je da njihova imena imaju težinu, jer one koji se interesuju za njih zanima samo to da li su stadion i zemlja u njihovom vlasništvu. Za naše klubove bi, inače, najzdraviji način organizacije bilo akcionarsko društvo. Ali, tek onda kad precizno saznamo čime klubovi raspolažu.
Nekadašnji zlatni olimpijac i član uprave Zvezde Dušan Maravić, koji je godinama radio u Fifinim i Uefinim forumima, smatra da je srž problema naših klubova u rukovođenju:
– Uspeh naših omladinaca ne bi trebalo da nas zavara, pogotovo kad govorimo o klupskom fudbalu kojim smo svi razočarani. Svake zime se obećava ršum na leto, a onda leto dođe, odigramo jednu-dve utakmice usred leta dok se ozbiljni klubovi zagrevaju, pa onda opet čekamo sledeće leto. Ovde se fudbal igra već sto godina. Nije moguće da su Partizan, Zvezda i Vojvodina na repu Evrope, da su zaboravili da igraju fudbal. Nemoguće je da nisu profitabilni. Zato smatram da je problem više u rukovođenju, u nedostatku kompetentnih ljudi, a manje u sportskom delu kluba. Ima mišljenja da bi klubovi koji negativno posluju trebalo da idu u stečaj, da igrači igraju za sendvič i čaj, pa kad se klubovi oporave da opet budu profesionalci. Treba i to uzeti u obzir.
Maravić smatra da je jedan od naših problema to što „nam ne pada na pamet da koristimo tuđa iskustva”:
– Imamo veliko iskustvo iz Fife i Uefe, ne govorim tu samo o sebi niti u ovim godinama želim da se namećem, ali svi mi koji smo nešto bili u fudbalu valjda imamo pravo da dajemo savete. Zemlja još nije u Evropskoj uniji, ali fudbal jeste, kao član Uefe. Svedoci smo da u fudbalu možemo da osvojimo Evropu. Po meni, generalni sekretar FSS Zoran Laković je čovek koji predstavlja taj put transformacije, koji se kreće u evropskim krugovima. Naš problem je u našem dvorištu, ovde treba nagaziti, ovde treba zaoštriti u nekim stvarima, a ne čekati da nam narede iz Niona. Nisu problem Uefa i Fifa. Kod nas su problem ljudi, poštovanje statuta, pravilnika, što i dalje sumnjamo u to da oni koji se pitaju rade ni po babu, ni po stričevima. Mene, kao ljubitelja fudbala, zanima da nam se nacionalni šampionat rasplamsa, da tribine budu pune, da publika aplaudira dobrim potezima. A ne da vikendom uz pomoć daljinskog upravljača naš čovek ide u London, Mančester, Milano, Minhen, Barselonu, Madrid...
Sutra: Privredna društva u društvu bez privrede
Aleksandar Miletić
objavljeno: 03.08.2013.
