Izvor: Blic, 28.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kratkotrajnost
Od minulih vremena, sadašnjost je odvojena konceptom promene, brzine i kratkotrajnosti. Trudeći se da umanji višeznačnost, ciljajući na široku javnost, i podređujući se logici instanta, savremena medijska kultura koja je poprimila formu svojevrsne kulturne industrije, ustanovljuje u sferi spektakla samo jednu vremensku osovinu: sadašnjost.
Kad bolje pogledamo, „uzvišena dela čovečanstva" obrazovala su se pod estetskim ili ideološkim autoritetom tradicije, okrećući >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se istovremeno i ka prošlosti i ka budućnosti. Poštovanje pravila prošlosti, zahtev za dubokim smislom, kao i polaganje prava na remek-delo odlikovali su kulture koje nisu računale sa zastarevanjem. Na planu lične motivacije, stvaraoci su težili oblikovanju trajnih dela, s onu stranu neposrednog odobravanja savremenika, računajući sa kategorijama večnosti, besmrtnosti i neprolazne slave.
Za savremenu medijsku kulturu, u kojoj su moda i „trendovi" strukturalno načelo modernog poimanja stvaralaštva, sadašnjost se pojavljuje kao merilo svih stvari. To je kultura koja nije usmerena ka budućnosti, sazdana je da postoji kratko, u živućoj sadašnjosti, pomirena je sa činjenicom da će se njen učinak iscrpeti u pomamnoj trci za trenutnim uspehom. Upravo zato što je njeno krajnje merilo krivulja prodaje i masovnost publike, ona potpuno mirno računa sa zastarevanjem, obuzeta je vrtoglavicom sadašnjosti koja omogućava njeno permanentno reprodukovanje bez pogleda uprtog u budućnost.
Kratkotrajnost o kojoj je reč predstavlja zapravo apologiju vladajućeg kulta površine, stavljajući tačku na univerzum dubine i sanjarenja, postulirajući kao univerzalno merilo samo čisti nadražaj. Savremena medijska kultura kao da nam neprekidno poručuje da je zauvek završeno sa dobom kontemplativnog obožavanja. Umesto udubljivanja u sadržaje, zapovednička vladavina groznice brzine i promene, zapravo iscrpljuje i one sadržaje za koje verujemo da ih imamo.
