Izvor: RTS, 02.Dec.2019, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kratka poruka za Eda Maajku
Ponešto o slaganju delova rečenice (kongruenciji), imenicama u množini, rečeničnim konstrukcijama i padežnoj problematici.
KONGRUENCIJA (SLAGANjE). Šta je budžet? To je, prema Rečniku Matice srpske, „predračun (obično godišnji) prihoda i rashoda (države, preduzeća, ustanove).
A šta budžet nije? Potemkinova sela. Ali to je na našim sajtovima i u štampi malo drugačije rečeno: >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << „Dačić: Budžet nisu Potemkinova sela“.
U gramatici Mihaila Stevanovića kaže se da u slučaju kada su subjekat (budžet) i imenica u predikatu (u ovom slučaju sintagma Potemkinova sela) različitog broja (subjekat u jednini, a predikat u množini), glagolski deo predikata (nije/nisu) može se slagati i sa subjektom (češće) i sa predikatom.
To znači da je ova rečenica, koja se pojavila u našim medijima, gde se glagolski deo (nisu) slaže sa imenskim delom predikata (Potemkinovim selima), jezički korektna.
SINGULARIA TANTUM. Pre nekoliko godina, pošto je osvojio trofej na Vimbldonu, Novak Đoković je izjavio da „titulu posvećuje dvema Jelenama i budućoj bebi“.
Ovde se otvara pitanje imenica koje se upotrebljavaju samo u jednini (singularia tantum).
Nekada, kada su se odnosile na lična imena, množina je bila ograničena samo na pridevsko značenje, kada se želela istaći neka karakteristična osobina (Naša borba je dala veliki broj Miloša).
Danas gramatike dopuštaju i ovde množinu uz napomenu da se retko upotrebljava, tako da se titula može posvetiti dvema Jelenama.
GRADIVNE IMENICE. Ni kod ovih imenica nije uobičajena množina. One oblikom jednine imenuju svaki deo te materije.
Tako je voda jedna kap, čaša vode, nekoliko čaša, ali i bokal pun vode, a može i dopola pun, te reka, pa jezero, pa more...
A onda na Vikipediji nalazimo sledeće: „Velike stajaće vode – jezera i močvare. Velike tekuće vode – reke. Male stajaće vode – bare i lokve. Male tekuće vode – potoci i izvorišne vode.“
Ovde se množina odnosi na razne vrste vode: rečne, jezerske, potočne, može i poplavne...
Ipak bolje bez poplavnih.
REČENIČNI SKLOP. Fudbalski klub Partizan je rešio da ove godine Zvezdi pomrsi račune i pokuša da osvoji trofej namenjen najboljima u Srbiji.
Da bi u tome uspeo, Partizan je „dogovorio dolazak dvojice inostranih vezista“. Može li se tako reći?
U školi smo učili da je dogovoriti se povratni glagol, da se možemo dogovoriti o čemu, a ne dogovoriti nešto.
Ali problem pravi Rečnik Matice srpske: tu je dopušten prelazni glagola dogovoriti, bez povratne zamenice se, u značenju ugovoriti, kao što je u našem primeru.
Bilo kako bilo, meni je danas teško da prihvatim ovu novotariju, to će možda moći generacije koje dolaze. Takve rečenice menjam u „Partizan se dogovorio o dolasku“.
Ali važnije je da napokon budemo prvaci!
KONCESIVNO ZNAČENjE. U Srpskom jezičkom priručniku savet da predlog uprkos ide s dativom, a ne s genitivom, te da se vodi računa jer se često greši.
A da li se greši?
Na portalima i u štampi našao sam samo dopune u dativu: uprkos požarima, podršci, razvoju, pobedi...
A da li je dopuna u genitivu pogrešna?
U srednjoškolskoj gramatici stoji da predlog uprkos može imati dopunu u dativu ali i u genitivu, što je ilustrovano primerom: „Avion je poleteo uprkos magli (magle).“
Izgleda da smo gonili nevinog.
PADEŽNA SINONIMIJA. Znate li za bosanskohercegovačkog repera Eda Maajku (ne znam šta ovde znači udvojeni vokal a, što je karakteristika semitskih jezika – Haarec, Baas partija)?
Pre neku godinu obratio se publici preko Fejsbuk profila: „Kroz sat, dva vremena vas čeka novi video za pjesmu Ne Mogu Disat...“
Postavlja se pitanje može li se reći kroz sat vremena? Gramatika kaže da može i da je ta konstrukcija sinonimna sklopu za sat vremena.
To je u rečenici dobro, ali, izgleda, samo to...
Celo obaveštenje na Fejsbuku je trebalo da glasi: „Kroz sat-dva objaviću novi video-spot za pjesmu 'Ne mogu disat'...“
Nadam se da će poznati reper ovo pročitati.
.jpg)
