Izvor: Vesti-online.com, 18.Mar.2013, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kratak domet
Istorija je tvrdoglava stvar, zlopamtilo koje ćuti i trpi dok ne dođe po svoje i u tome još nije omanula, otkako je sveta i vremena.
Dejan Lukić
Tarik Ben Zijad, osvajač Andaluzije, kada je iz Maroka prešao na špansku obalu, spalio je iza sebe sve svoje brodove, a borcima ostavio da biraju: more iza njih a neprijatelj ispred njih. I Španija je pala. Ben Zijad je imao pravo na zabludu da istorija neće doći po svoje, da će okupacija Iberije trajati >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << do beskonačnosti, ali veličanstvena Al Hambra u Granadi danas - istina govori o nekadašnjoj okupaciji i arapskoj moći tog vremena - ali je to, ipak, samo spomenik prošlosti.
I koliko mi dozvoljava znanje i obrazovanje, nigde nisam našao da je neka pametna glava u Španiji digla ruke uvis i rekla Špancima da je okupacija poslednja reč vremena, neporeciv fakat večnosti.
Kakav bi svet danas izgledao da su Francuzi dugogodišnju okupaciju Alzasa i Lorena od strane Nemaca doživeli kao svojevremeni čin istorije. Koja je to metafizika gonila Ruse da pred nepobedivim Napoleonom spaljuju Moskvu? Je li Staljin halucinirao o odbrani Rusije kada su mu panceri Fon Paulusa već bili okupirali pola zemlje i dovukli topove do Podsmoskovlja? Kakva je to sudulda ideja vodila saveznike da se iskrcavaju u Normandiji kada je već Hitlerov Vermaht držao pod gvozdenom okupacijom gotovo celu Evropu? Čiji je to Magreb danas - francuski ili arapski?
Kada iz naših važnih usta kojima je hir vremena dodelio da trenutno govore u ime Srbije čujemo da je Kosovo izgubljeno; da tamo ne može ni naša vojska, vlada, predsednik, rečju ni srpska muva; pa da treba da se s tim pomirimo, da smo - kakvi smo nekakvi - čak i u Ustav uneli notornu "laž" da je Kosovo naše, to onda, znači da u našim vodećim glavicama Kosova definitivno nije "najskuplja srpska reč" nego je od toga skuplja reč datum i kandidatura, a možda čak i Sulejman.
Pa, gospodo, ako je izgubljeno ili "davno izgubljeno", ako nije naše, zašto onda - kako reče Koštunica - Brisel i Amerika traže da ga damo Šiptarima? Zašto Vučko, Dačko, Tomica i društvo ovako hrpimice, odlaze u Brisel da sa gospođom koja - što se tiče Balkana - nema ni dve daske u glavi - raspravljaju o nepostojećoj premisi, da daju što je dato i gube što je već izgubljeno?
Sve se u životu ljudi i država gubi prvo u glavi pa onda u realnosti. Francuzi, u slučaju Alzasa i Lorena izgubili su teritoriju na ratnoj sceni, ali u kolektivnoj svesti Francuske okupacija je ostala samo privremeni incident vremena.
Hitler je, na kraju, doživeo svoju Vartolomejsku noć pod Staljingradom, kod Kurska, na kubanskom mostobranu, zato što Ukrajina, Belorusija, Podmoskovlje, Kavkaz i td. nisu ni za trenutak bili izgubljeni u ruskoj glavi.
Kako je onda moguće da nepogrešivo pravilo istorije važi za sve i svagda, a ne važi sada i ovde, u nekim našim glavama.
Zato što smeraju nešto što nesmeju ni da verbalizuju. Zato što nemaju dve čiste o istoriji i vremenu. Zato što infantilno misle da je ovaj njihov trenutak početak i kraj istorije, vremena, Srbije i Balkana. Zato što im harizma dobacuje do prvog plota. I na koncu da bi pokazali kolika može da bude razlika između politički dalekometnog i politički malokalibarskog mozga.
Nastavak na Vesti-online.com...
