Izvor: B92, 09.Okt.2019, 17:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraljičin govor: Zašto je toliko važan i šta on može da znači za vladu
Glasanje koje sledi nakon kraljičinog govora biće, u stvari, ispit poverenja koje vlada uživa u parlamentu.
Vlada Velike Britanije je suspendovala Parlament da dozvoli kraljici da održi govor.
Za vladu je krajnje neobično da izgubi glasanje koji sledi nakon govora. Ali i to je moguće i moglo bi da ima ozbiljne posledice.
Šta je kraljičin govori i šta bi moglo da se dogodi ukoliko ga poslanici odbace?
Kraljičin govor pruža vladi priliku >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da istakne prioritete.
Deo je Državne ceremonije otvaranja parlamenta, čime se obeležava početak parlamentarne godine.
Ceremonija počinje povorkom u kojoj kraljica putuje od Bakingemske palate do Vestminstera u kočijama.
Poslanike saziva zvaničnik Doma lordova, poznat kao Blek Rod. Pre ulaska u dom, zatvorena su mu vrata što simbolizuje nezavisnost od monarhije.
Tokom govora, kraljica predstavlja vladine zakone koje parlament treba da odobri. Prema pravilima, monarh ih najavljuje u prisustvu poslanika i članova Doma lordova.
Kraljica drži govor obično jednom godišnje, ali poslednji put to se desilo 21. jula 2017. Razlog za to bila je odluka tadašnje premijerke Tereze Mej da se tokom dvogodišnjeg zasedanja raspravlja o Bregzitu.
Pišu ga ministri, ali ga sa trona u Domu lordova čita kraljica.
Dužina govora zavisi od broja predloga zakona i drugih najava - poput onih koje se tiču inostrane politike - ali obično traje oko 10 minuta.
Kraljica je čitala govor 64 puta, ali je bila odsutna 1959. i 1963. godine, zbog trudnoće.
U tim okolnostima, govor je čitao Lord kancelar.
Da.
Nekoliko sati nakon čitanja govora, poslanici se okupljaju u Donjem domu parlamenta i počinju da raspravljaju o njemu.
Posle uvodnih reči dva poslanika, premijer će pokušati da "proda" govor poslanicima, kao plan za budućnost zemlje.
Lider opozicije onda dobija šansu da odgovori, pre nego što ostali poslanici mogu da se uključe.
Debata obično traje najmanje pet dana.
Na kraju debate se glasa. Glasanje je obično simbolično, pošto je izuzetno retko da vlada izgubi.
Poraz na glasanju o kraljičinom govoru u suštini znači da su poslanici odbacili vladin plan za donošenje novih zakona.
Otkako je postao premijer, Boris Džonson je već izgubio sedam uzastopnih glasanja u Donjem domu parlamenta. U ovom trenuku, ako svaki poslanik koji nije konzervativac glasa protiv vlade, to znači poraz sa razlikom od 43 glasa.
Ali iako bi Džonson bio pod ogromnim političkim pritiskom da podnese ostavku ako izgubi i ovo glasanje, možda neće biti primoran na to.
Ukoliko bi vlada izgubila, to ne bi automatski značilo prevremene izbore. Međutim, opozicija može da se oseti primoranom da odgovori predlogom glasanja o nepoverenju, ostavljajući poslanicima da glasaju o tome.
Takođe, vlada bi mogla da odgovori raspisivanjem vanrednih izbora. Ali, za to je potrebna dvotrećinska većina od ukupnog broja poslanika.
To se poslednji put dogodilo u januaru 1924. konzervativnom premijeru Stenliju Boldvinu nakon glasanja o govoru kralja Džordža Petog, bez obzira na to što je mesec dana pre toga na izborima dobio većinu glasova.
Boldvin se povukao i manjinska laburistička vlada je preuzela vlast.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
