Izvor: Večernje novosti, 29.Nov.2013, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraljevo: Učiteljica đake i dovozi u školu
DA po bespućima Rudnjanske visoravni, iz planinskih zaselaka podno vrhova Radočela i Golije, udaljnih stotinak kilometara od Kraljeva, ne bi satima pešačili do četvororazredne škole u seocetu Bzovik i natrag, mlađana učiteljica Snežana Andrić (32) iz obližnjeg i znatno većeg sela Rudna, svoje učenike, kao dobra vila, prevozi - porodičnim automobilom?! I, tako je već osam punih godina koliko Snežana i radi kao učiteljica u bzovičkoj školi, inače isturenom odeljenju OŠ „Stefan >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Nemanja“ iz Studenice. Od početka pa do kraja svake školske godine, po lepom ili kišnom vremenu, ali i po ciči zimi - dubokom snegu i mrazu koji inače lepu Rudnjansku visoravan pretvaraju u snegom i ledom okovano surovo bespuće, Snežana prevozi svih sedam svojih „patuljaka“, koliko ove godine i ima đaka-pešaka, ne ubrajajući i jednu devojčicu iz samog Bzovika koja do škole ima jedva kilometar. A, od Rudna, kao najvećeg sela istoimene visoravni, u kojem ova dobra vila živi sa suprugom Petrom i dve njihove kćeri - Aleksandrom (5) i Anastasijom (8), pa do Bzovika - ima šest dugih planinskih kilometara.UPORNA SNEŽANA i ne pomišlja da odustane od „prakse“ koju je samoj sebi nametnula pre osam godina kada je, vođena učiteljskim pozivom, iz svoje pitome Raške u Ibarskoj dolini, došla na Rudnjansku visoravan. Došla, zaposlila se, zasnovala porodicu, i - ostala. Ne štedeći ni sebe ni automobil, a sve do lane to je za razrovane ili zavejane planinske puteve bio tek nejaki „jugić“, Snežana svakog radnog dana, tokom cele školske godine, prevozi do škole svoje đake, pa se, pošto održi planirane časove, kao i u svakoj pravoj školi, zajedno sa svojim „patuljcima“ istim putem vraća svojoj kući u Rudnu! Lane su Andrići već dobrano upolovačeni „jugo“ prodali, dodali „nešto“ para i kupili polovan ali, za ove uslove gotovo idealan, ali udoban terenac - „lend rover“ koji, međutim, takođe „zna“ da se zaglibi u rudnjansko blato ili smetove, pa onda meštani opet priskaču u pomoć traktorima i lopatama, a sneg je i ove zime - „poranio“. Zbog sebe, ali i svojih đaka-pešaka, i ovaj porodični džip, razume se, najviše vozi Snežana, prevozeći usput i svih svojih sedam „patuljaka“, iako uz skromnu učiteljsku platu, kao naknadu za prevoz od Rudna do Bzovika, dobija samo 2.000 dinara?! - Pa, šta ću? Kad već sama putujem kolima, zašto ne bih vozila i svoje đake? Tako je i njima i meni put do škole kraći i lepši, a usput se pomalo i preslišavamo. Zar da se samo ja vozim, a moja dečica da pešače iako i do tog kakvog-takvog seoskog puta moraju kroz šumu bar još kilometar ili dva, planinskim stazama i bogazama - skromno govori Snežana koja je svojim učenicima i učiteljica i drugarica, a neretko i starija sestra ili majka. SVI ODLIČNI U UČIONICI ŠKOLA na Rudnjanskoj visoravni poseduje uglavnom skromna učila i - još skromniju biblioteku. Imaju dva kompjutera, ali ne i internet, ali imaju s kim da uče i šta da nauče, pa se time i ponose. Najstarija je desetogodišnja Jovana Marinković - „četvrtak“ , Pavle Pavlović i Milan Jevremović su trećaci. Milica Jevremović iz zaseoka Jevremovići ide u drugi razred, a u prvom su čak četiri đaka - Ana i Marija Jevremović, Filip Božić, i Anastasija Andrić, starija kćerka učiteljice Snežane. Ukupno - osmoro đaka. Svi oni zajedno uče, u jednoj učionici, a svi su, „tu i tamo“ - odlični đaci!
Nastavak na Večernje novosti...
