Izvor: B92, 07.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krajisnik izjavio da nije kriv
Momcilo Krajisnik je u petak ujutru u Haskom tribunalu izjavio da nije kriv.
"Ne, nisam kriv", rekao je Krajisnik kada mu je procitana optuzba za genocid. Za ostale tacke optuznice kojima je okrivljen za ubijanje, progon i neljudsko postupanje odgovarao je samo sa "nisam kriv". On je optuzen za genocid, zlocine protiv covecnosti i ratne zlocine nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima od sredine 1991. do kraja 1992. godine, javlja dopisnik Bete.
Krajisnik se pojavio u sudnici >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u sivom odelu i svetlo plavoj kosulji.Delovao je opusteno, mada ozbiljnog lica. Na pretresu koje sluzi samo za izjasnjavanje o optuznici, Krajisnika je zastupao beogradski advokat Igor Pantelic. U ime optuzbe postupala je glavni tuzilac Karla del Ponte. Pantelic je rekao da se optuzeni odrice prava javnog citanja optuznice, ali da je razumeo optuzbe i da je srpeman da se izjasni. Kada je britanski sudija Ricard Mej pitao Krajisnika da li je spreman da se izjasni o svakoj tacki optuznice Krajisnik je odgovorio - "da, to je tacno", ali je zamolio "uvazeni sud za minut" vremena. "Ja bih htio da zamolim da kazem nesto u svoju odbranu", rekao je Krajisnik, ali mu je sudija Mej objasnio da je pretres posvecen iskljucivo izjasnjavanju o optuznici. Nakon izjasnjavanja i zavrsetka ostalih formalnosti, sudija Mej je saopstio, obracajuci se Pantelicu, da ce Krajisnik imati priliku da kaze sve sto ima u kasnijoj fazi postupka.
Prema optuznici podignutoj 26. februara, Momcilo Krajisnik je zajedno sa Radovanom Karadzicem i drugima planirao, podsticao, naredio i ucestvovao u sprovodjenju potpunog ili delimicnog unistenja bosanskih Muslimana i Hrvata u opstinama BiH koje je rukovodstvo SDS oznacilo kao srpske. Te opstine, navedene u optuznici, trebalo je, prema planovima rukovodstva SDS ciji je Krajisnik bio clan, da udju u sastav srpske republike koja bi ostala u okviru neke buduce Jugoslavije. Najveca prepreka tom planu bili su, prema optuznici, Muslimani i Hrvati zbog cega je vazan deo plana bilo "neprekidno etnicko ciscenje" koje je sprovedeno napadima na opstine, ubijanjem i proterivanjem nesrpskog stanovnistva, zatvaranjem hiljada Muslimana i Hrvata u logore u kojima su ubijani, muceni i ponizavani. Preziveli su kasnije deportovani.
Uslovi u logorima Manjaca, Batkovic, Luka u Brckom, KP Dom u Foci, u logorima Omarska, Keraterm i Trnopolje i drugim bili su, prema optuznici, sracunati na delimicno ili potpuno unistenje bosanskih Muslimana i Hrvata kao nacionalnih, etnickih i verskih grupa (genocid). U optuznici se navode datumi i mesta na kojima su od aprila do novembra 1992. godine ubijene skupine ljudi od 10 do 200 nakon napada na njihova naselja. Primera radi, 1. ili 2. aprila 1992. godine u Bijeljini, najmanje 48 muskaraca, zena i dece, 1. maja u Foci 60 seljana iz Jeleca, 1. juna vise od 100 muskaraca iz sela Velagici u opstini Kljuc, u novembru 1992. 190 muskaraca iz sela Granovica, opstina Kotor Varos, tokom juna 1992. egzekucija stotina muskaraca, zena i dece iz Visegrada na mostovima preko Drine.
Advokat Pantelic rekao je novinarima nakon pretresa da je optuznica protiv Momcila Krajisnika "neosnovana, neodredjena, izmisljena i politicki motivisana". On je takodje kazao da nije slucajnost sto je Krajisnik uhapsen nekoliko dana uoci lokalnih izbora u BiH. Prema oceni Pantelica, na osnovu polozaja koje je zauzimao, Krajisnik ne moze biti odgovoran u lancu komandovanja. On je rekao da predsednici skupstina ne mogu odgovarati za ratne zlocine na osnovu komandne odgovornosti. Pantelic je rekao da je Momcilo Krajisnik nekoliko meseci 1992. godine bio samo savetnik Saveta za nacionalnu odbranu bosanskih Srba. Krajisnik je uhapsen 3. aprila na Palama, na osnovu zapecacene optuznice. Nakon hapsenja, glavni tuzilac Karla del Ponte ponovila je javni zahtev za hapsenje Radovana Karadzica koji je 1995. optuzen za genocid u BiH i u Srebrenici. Del Ponteova je saopstila da bi Karadzicu i Krajisniku trebalo zajedno da se sudi.
