Izvor: Vesti-online.com, 28.Maj.2019, 10:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krajišnici, ma gde bili!
Tamburaški orkestar Srba Banije i Slavonije je dočekao ispred ulaza u salu Krajišnike i njihove prijatelje koji su došli prošle subote u Srpski centar u Bonirigu da zajedno na prelo prisećajući se svojih vekovnih zavičaja i običaja.
Domaćini iz Boniriga su se valjano potrudili da prime Krajišnike i njihove goste, dajući svima na znanje da podržavaju zavičajna okupljanja i zadovoljstvo što se takve manifestacije dogadaju i održavaju ispod njihovog krova i u njihovoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << organizaciji.
Nije izostao ni program u kojem se našlo prostora da se nakon ove vremenske distance osvrne na doseljavanja na ovaj kontinent velikog broja Krajišnika, koji su stigli ovde nakon svih pogroma što su ih proživljavali u svojim zavičajima o kojima pišu pisci i pesnici koji su se kao biseri razasuli po svetu pa nariču o zavičaju i njegovim lepotama.
Poput Srbe Peuljanca iz Grahova koji se javlja i piše iz daleke Kanade o Srpskoj Krvavoj Molitvi. Publici je njegovo naricanje preneo jedan od članova ovdašnje pozorišne grupe Pilipenda. Govorilo se u ovoj molitvi o biserima koji čeznu za svojim izvorima i bunarima, koji o zavičajima razmišljaju i tokom vožnje kamiona po američkim prerijama, koji u Nemačkoj tuguju, o onima koji se osvrću na ulici za nekim ko je upravo nekome izgovorio ono "Đe si, sunce ti kalaisano ljubim, otkad te nisam vidio''.
Sa uzdasima je publika propratila i pesmu Anđele Malbaša ''Nema te nema Krajino moja''. A kako i ne bi kada je pevala o dalekoj voljenoj zemlji u kojoj su gotovo svi koji su bili u sali rođeni. Emocije su posebno navrle slušajući monolog koji je napisao i govorio Sergej Kožul, a u kojem je on kazivao priču o pismu koje je govorilo o sinu i njegovom životu u Australiji posle povratka oca u Krajinu... Shvatio je sin Petar razloge očevog povratka u zavičaj i život emigranata...
Govorenjem svoje pesme ''Žica'' Simo Bursać je izazvao pozitivnu reakciju publike a atmosferu je počeo otopljavati gospodin Marinko Pozder svirajući na usnoj harmonici kola koja su se nekada igrala uz taj instrument tamo u Krajini našoj, u Dalmaciji njegovoj.
Pevajući na ''suvo'' krajiške pesme u izvođenju grupe Krajišnici Sidneja došlo je do opuštenije atmosfere i raspoloženja koje je vladalo daljnjim tokom ove večeri na koju su neki od roditelja doveli i svoju malu decu da se ''prime'' na atmosferu. Bilo i dece koja su dovela svoje roditelje, poput Milana Tomića i njegove sestre, koji su svoju staru majku Miljku doveli po ko zna koji put na prelo iako je preturila devedesetu.
- Odužujemo se malo svojoj staroj majci što je i ona nas u našem zavičaju vodala po prelima u našoj mladosti. Puno joj to sada znači u starosti, da dođe među naš narod i progovori koju reč o kraju koji je svima ostao duboko u sećanju i za kojim nam duša čezne - rekao je Milan i otišao da odigra banijski drmeš kojeg su muzičari upravo bili najavili.
Čuveno Pleteno kolo se igralo na Baniji i u Slavoniji gde su živeli Srbi
Smenjivala su se kola iz zavičaja ove večeri. Ljubiša Đžambić je poveo banijsko Pleteno kolo u koje se uhvatio veliki broj prisutnih, što je bila atrakcija za posmatrače koji nisu iz dela Krajine u kojem se to kolo igralo. Dobrom raspoloženju doprineli su muzičari Vlado i Snežana koji su ispunjavali želje gostiju.
Nastavak na Vesti-online.com...
