Izvor: Politika, 10.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krajišnici kud koji
Nevoljnici iz kolektivnog smeštaja u Mrčajevcima, poslednjeg u opštini, razišli se na pet strana
MRČAJEVCI – Krajišnici su nedavno napustili Dom kulture u Mrčajevcima, s prekorom na račun sudbine i nadom da im je to poslednja seoba u veku. Nekima će se ta želja i obistiniti jer su našli krov kod domaćina u najčuvenijem selu Šumadije, i inače odveć stari da bi tragali za boljom adresom.
Završna postava poslednjeg kolektivnog zbega na području čačanske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << opštine imala je 21 dušu. Svi nevoljnici došli su ovamo iz Republike Srpske Krajine, pod "Olujom" pre jedanaest i po leta, izuzev jedne žene sa Kosmeta i dvojice njenih sinova, koji su im se pridružili 1999. godine. Ta Pećanka, Snežana Darmanović, sada je s porodom, Đorđem i Zoranom, preseljena u kolektivni smeštaj u Pančevu.
Među 18 ostalih, čak 16 su Benkovčani, i njima je sudbina rekla: kud koji. Biserka i Sava Zorica (supružnici) udomili su se kod ćerke u Veterniku, Golubica Punoš i njen sin Dumbaj zbrinuti su u kolektivnom centru u Šapcu. Radojko Uzelac smestio se kod ljudi u selu, dok je Milena Ostojić prešla kod sestre koja se kući ovde. Ta žena – Milena – dva puta je bežala pred ratnim ognjem. Najpre iz Benkovca u azil na Kosmetu, četiri godine kasnije otuda u Šumadiju.
Muž i žena, Mile i Mina Drobnjak, utekli iz Dvora na Uni, sada grade kuću u Donjoj Gorevnici, odmah do Mrčajevaca. Materijal, vredan oko 3.000 evra, dobili su od Danskog saveta i već su se nastanili u svom novom selu.
Još desetoro, svi do jednog, jesu Matići. Četvorica rođene braće – Mladen, Miladin, Đuro i Mile – morali su u istom času da napuste benkovačka ognjišta i povedu ukućane u Srbiju, potom živeći punih 11 godina u kancelarijama seoskog Doma kulture.
– Mile je nešto ranije napustio kolektivni smeštaj, gde su mu ostala trojica braće sa ukućanima. Đuro, sa Draganom i Jelenom, sada pravi kuću u Mrčajevcima, takođe uz pomoć Danskog saveta. Mladen i Miladin, sa čeljadima, Slobodanom, Biserkom, Željkom, Violetom i drugim Željkom, jesenas su se nastanili isto u Mrčajevcima, kod meštana. Svako je dobio pomoć italijanske agencije "Intersos" od 30.000 dinara, po pola u robi i novcu – kaže Snežana Radovanović, poverenik za izbeglice u opštini Čačak, koja o mučenom narodu brine od prvog izbegličkog talasa, 1992. godine.
Dom u Mrčajevcima, avgusta 1995. godine, primio je pod krov više od stotinu begunaca iz Republike Srpske Krajine. Za jedan dan i jednu noć u Čačak je prispelo čak 10.000 Krajišnika, i ubrzo su po selima ovog kraja otvorena 24 centra za zajednički smeštaj. Zatvarani su tek u ovom veku, mrčajevački kao poslednji.
U ovoj opštini 2001. godine bilo je registrovano 3.765 izbeglih i prognanih osoba iz RSK i BiH, i 4.780 raseljenih s Kosova i Metohije, posle agresije NATO-a. Istorija i život poigrali su se njima, zatekavši ih u zlo doba na rđavom mestu.
Begunci od zuluma na Kosmetu bili su, u razmaku od 58 godina, čak treći izbeglički talas koji je utočište potražio u čačanskom kraju. U prvom, leta 1941. godine, bilo je oko 2.000 Slovenaca iz Koruške i Štajerske koji su, izgnani iz svoje postojbine, dobili mesto za stolom kod srpskih seljaka u okolini Čačka.
G. Otašević
[objavljeno: 10.01.2007.]
