Izvor: Politika, 09.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj vlade
Posle jučerašnjeg obraćanja premijera i reakcije predsednika Srbije, jasno je da će danas, posle nepunih deset meseci rada, pasti vlada premijera Vojislava Koštunice. Na današnjoj vanrednoj sednici vlade trebalo bi da bude utvrđen predlog odluke o raspuštanju parlamenta i raspisivanju parlamentarnih izbora za 11. maj. Sednica, posle koje neće biti konferencije za novinare, već samo saopštenje, počeće, kako je juče najavila vladina Kancelarija za saradnju s medijima, u 12 časova. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Predlog odluke o raspuštanju Narodne skupštine i raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora za 11. maj 2008. godine, koji treba da bude upućen predsedniku Republike, podneće, kako je ranije javljeno, premijer Vojislav Koštunica, koji je na prekjučerašnjoj vanrednoj konferenciji za novinare, za mnoge zaista neočekivano, obelodanio da će zatražiti raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora, koji bi bili održani istovremeno s ranije zakazanim lokalnim i pokrajinskim izborima, jer je to, prema njegovom dubokom uverenju, „najcelishodnije rešenje”.
Svoju odluku da inicira prevremene izbore Koštunica je obrazložio rečima da Vlada Srbije više nema jedinstvenu politiku o pitanju Kosova i Metohije i da kao takva ne može više da funkcioniše.
„Vlada koja nema jedinstvenu politiku više ne može da funkcioniše – to je kraj vlade. To znači da moramo da vratimo mandat narodu”, rekao je pre dva dana premijer.
Sa današnje sednice vlade (formirane 15. maja prošle godine), po svoj prilici, ne bi trebalo očekivati neka druga iznenađenja. Jer, iz drugog vladinog tabora, Demokratske stranke i G17 plus, već su se izjasnili da će podržati predlog premijera da vlada danas zatraži raspuštanje Skupštine Srbije i raspisivanje vanrednih izbora. Uz to, potezom premijera zadovoljni su i iz opozicije, SRS i LDP, dok je SPS mišljenja da će novi izbori produbiti krizu u zemlji.
Budući da je predsednik Srbije Boris Tadić, u subotu uveče, koji sat posle premijerove vanredne konferencije za novinare u Vladi Srbije, saopštio da uvažava njegov stav da više nije u mogućnosti da vodi vladu i da je Tadić najavio da će, kada dobije vladinu odluku raspisati izbore u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima, onda to znači da će u Srbiji u naredna dva meseca postojati, zapravo, „trojna” izborna kampanja, odnosno da će Srbija, sredinom maja, glasati za nove političke „postave” na sva tri državna nivoa.
A, iz činjenice da se Tadić ne slože sa ocenom premijera da ova vlada nema jedinstvenu državnu politiku prema Kosovu u sastavu Srbije, i da smatra da ona „nema jedinstven stav o evropskoj i ekonomskoj perspektivi Srbije i njenih građana”, umnogome se može naslutiti i kako će izgledati predizborna trka među dosadašnjim koalicionim partnerima.
Jedno je, međutim, izvesno: do majskih izbora, državni vrh Srbije neće biti „u punoj snazi”. Pored predsednika Republike, postojaće i Skupština i vlada, ali, u svakom slučaju, s narušenim sopstvenim „kapacitetom” – sve do izbora novog parlamenta, odnosno vladinog kabineta.
Šta piše u Ustavu Srbije, kad je reč o situaciji u kojoj će se zemlja naći nakon današnje sednice vlade? Najviši pravni akt zemlje predviđa da mandat vlade prestaje pre isteka perioda na koji je izabrana izglasavanjem nepoverenja u Narodnoj skupštini, raspuštanjem Narodne skupštine, ostavkom predsednika vlade ili u drugim slučajevima utvrđenim Ustavom.
Predviđeno je da predsednik Republike Srbije može, na obrazloženi predlog vlade, raspustiti Narodnu skupštinu. Istovremeno s raspuštanjem Skupštine, predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.
Uslove prestanka mandata Vlade Srbije precizira Zakon o vladi, koji propisuje da vladi prestaje mandat ako predsednik vlade podnese ostavku, koju upućuje predsedniku Narodne skupštine i o kojoj obaveštava predsednika Republike i javnost.
Skupština na prvoj narednoj sednici bez rasprave „prima k znanju” da je predsednik vlade podneo ostavku, čime vladi prestaje mandat.
Mandat vladi prestaje i u slučaju da joj se izglasa nepoverenje u Skupštini Srbije, a takav predlog Skupštini može predložiti najmanje 60 poslanika.
I vlada može predložiti Skupštini da glasa o poverenju vladi – taj predlog se razmatra na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine, a najranije po isteku pet dana od podnošenja predloga.
Ako Narodna skupština izglasa nepoverenje vladi, predsednik Republike je dužan da pokrene postupak za izbor nove vlade. U slučaju da Narodna skupština ne izabere novu vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja, predsednik Republike je dužan da raspusti Skupštinu i raspiše izbore. A Tadić je prekjuče izjavio da će to učiniti, u skladu sa svojim ovlašćenjima.
Kad je reč o vladi istaknimo da vlada kojoj mandat prestaje pre isteka vremena na koji je izabrana, činom raspuštanja Skupštine, može da obavlja samo poslove određene zakonom, do izbora nove vlade.
Prema Zakonu o Vladi Srbije, vlada kojoj je prestao mandat obavlja samo tekuće poslove, ne predlaže zakone i druge opšte akte niti donosi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane, prirodna, privredna ili tehnička nesreća.
Zakonom o vladi nije, međutim, objašnjeno koje se okolnosti podrazumevaju pod „potrebom države” niti ko odlučuje o njima.
Više o tome otkriva, možda, jučerašnja izjava ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića, koji je, kako je preneo Tanjug, izjavio da odluka da se organizuju prevremeni parlamentarni izbori i obrazuje nova vlada neće imati nikakvo negativno dejstvo na dalje odlučno sprovođenje državne politike Srbije.
„Posle jučerašnje odluke da se u Srbiji obave novi parlamentarni izbori i konstituiše nova vlada, Srbi na Kosovu i Metohiji i ostali građani lojalni Srbiji ne treba posebno da brinu”, rekao je Samardžić Tanjugu.
On je istakao da će aktuelna vlada obavljati svoju dužnost na Kosovu i Metohiji kao i do sada, sve do ustanovljenja nove vlade.
Prema Samardžićevim rečima, to znači da će sva ministarstva sprovoditi utvrđenu jedinstvenu politiku na osnovu Ustava Srbije, važećih skupštinskih rezolucija i usvojenih akcionih planova.
Ministar za Kosovo i Metohiju je precizirao da će to ministarstvo posebno brinuti o potrebama građana i, zajedno s drugim resorima, ostvarivati funkcije države Srbije na Kosovu i Metohiji.
Samardžić je rekao da će i Srbi na Kosovu i Metohiji, kao i građani drugih nacionalnosti koji to žele, učestvovati na predstojećim izborima u biranju svojih političkih predstavnika. „Taj demokratski čin biće obavljen na Kosovu i Metohiji kao i u ostatku Srbije, čime ćemo pokazati činjenicu da je Kosovo i Metohija nerazdvojni deo Srbije”, naglasio je Samardžić.
Što se tiče Skupštine koja bi trebalo da bude raspuštena, Ustav Srbije nalaže da takva skupština obavlja samo tekuće ili neodložne poslove, određene zakonom.
Ustav, kao i Poslovnik o radu Skupštine ne preciziraju o kojim je poslovima reč, a Zakon o Skupštini kojim bi se bliže odredila ta materija nije usvojen nakon izmene Ustava oktobra 2006. godine.
Ustavni ekspert i bivši predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić kazao je agenciji Beta da su nadležnosti i vlade i parlamenta precizirane zakonom i Ustavom, kao i da svaki organ utvrđuje o kojim je to poslovima reč. „Jasno je da se može odlučivati samo o onome što je potreba čitavog društva”, kazao je Vučetić.
Takođe, Ustav predviđa da se puna nadležnost raspuštenog parlamenta uspostavlja samo u slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja i traje do okončanja tog stanja, kao i da tokom ratnog ili vanrednog stanja Skupština ne može biti raspuštena.
O predstojećim izborima neki su već juče govorili.
„Izbori koji su pred nama moraju omogućiti Srbiji nastavak reformi i suštinsku transformaciju zemlje”, kazao je lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović. On je, na konferenciji za novinare, rekao i da je Srbiji posle izbora 11. maja potrebna proevropska vlada, koja će omogućiti nastavak reformi i transformaciju zemlje.
Jovanović je, kako je preneo Tanjug, dodao da je za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora „postojao čvrst dogovor Vojislava Koštunice i Tomislava Nikolića”. „To je bilo jasno tokom prošle nedelje. Koštunica je učinio sve kako bi na ovim izborima teme s kojima će građani suočavati i o kojima će se glasati biti one koje idu u prilog njegovoj politici, a ne one koje su u interesu građana”, kazao je Jovanović.
On je istakao i da LDP želi da se dogovori sa strankama koje imaju slične ciljeve kao ta partija, zbog posla koji se u Srbiji mora uraditi.
I Socijaldemokratska unija saopštila je da proevropske stranke na vanrednim parlamentarnim izborima moraju da formiraju blizak savez i da građanima ponude stvarnu evropsku i demokratsku opciju.
S druge strane, Romska partija pozvala je sve stranke i organizacije koje okupljaju pripadnike romske zajednice da jedinstveno nastupe na predstojećim izborima 11. maja. Predsednik Romske partije Srđan Šajn pozdravio je odluku premijera Vojislava Koštunice da zatraži raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, kao i predlog da se oni održe istovremeno s ranije zakazanim lokalnim i pokrajinskim izborima, navedeno je u saopštenju te partije. Šajn je istakao da je to najracionalnije rešenje i demokratski put za izlazak iz krize u koju je zapala zemlja.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 10/03/2008]
