Izvor: B92, 14.Feb.2017, 17:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj starog svetskog poretka?
Minhen -- Uoči Minhenske konferencije o bezbednosti koja će biti održana od 17. do 19. februara Dojče vele objavljuje tekst u kome se analizira sadašnji svetski poredak.
Glavno pitanje koje se nameće jeste da li je došao kraj poretka koji poznajemo.
Neke od teza koje se navode u radnim dokumentima Minhenske konferencije - kriza liberalne demokratije, teroristički napadi džihadističkih grupa, teritorijalne pretenzije na prostoru Pacifika i mogućnost SAD da prestanu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da budu faktor međunarodne bezbednosti, ukazuju na pesimizam i zabrinutost autora dokumenata, navodi "Dojče vele".
Šef Minhenske konferencije Volfgang Išinger u uvodu dokumenta piše da je međunarodna bezbednost "u ovom trenutnku fragilnija nego što je ikada bila od kraja Drugog svetskog rata". On piše o verovatnoći da se svet nalazi pred "postzapadnim" periodom, što znači da postoji mogućnost da Zapad i liberalni poredak prestanu da postoje.
Razloga za brigu ima mnogo: sve slabija spona koja veže članice Evropske unije, novi tokovi informacija, a tu je i izbor Donalda Trampa za predsednika SAD. Svetskim analitičarima nije promaklo ni to da Tramp u svom inauguracionom govoru ni u jednom trenutku nije spomenuo reči kao što su “demokratija”, “sloboda” ili “ljudska prava”. To ne sluti na dobro za liberalne vrednosti u čitavom svetu, smatraju autori radnog dokumenta Minhenske konferencije, navodi se na sajtu.
To misli i Volfgang Išinger. On navodi da protivnici otvorenog društva sve više jačaju i napreduju. Istovremeno, ljudi na Zapadu sve više gube poverenje u svoj liberalni društveni model i njegove osnovne vrednosti. Jedna od brojnih studija koja se citira u minhenskom dokumentu pokazuje da danas u sve više zemalja, medu kojima su SAD, Nemačka i Španija, sve više ljudi veruje da je autoritativna vladavina bolje političko rešenje od demokratije, prenosi "Dojče vele".
Pojava lažnih vesti napravila je plodno tlo za to da interesne grupe ili obaveštajne službe plasiraju informacije od značaja kako bi ometale ili usmeravale događaje u željenom smeru. U predizbornoj kampanji u SAD i tokom sukoba Rusije i Ukrajine pokazalo se da određene grupe ili tajne službe pokušavaju da utiču na situaciju objavljujući samo one tajne podatke od kojih mogu imati koristi, stoji u tekstu "Dojče velea".
U radnim dokumentima za konferenciju navodi se da jedna od najvećih opasnosti leži u tome da građani još više izgube poverenje u političare i medije. Tu nastaje začarani krug, jer vlade koje se smatraju demokratskim ne mogu da uspostave nekakvu državnu službu koja bi kontrolisala šta je istina, što dalje znači da ne mogu da zabrane lažne ili netačne vesti, a da prevashodno ne napuste sopstveno načelo liberalnosti, piše "Dojče vele".
Pretnje otvorenom društvu ne nastaju samo unutar društva, iz informacija i nezadovoljstva razvoja sopstvene zajednice, već se prelivaju i iz stranih sukoba, kao što je građanski rat u Siriji. Ujedinjene nacije procenjuju da je od 2011. godine preko 300.000 ljudi izgubilo život, a da se preko pola stanovnika Sirije nalazi u izbeglištvu, navodi se u analizi na sajtu "Dojče velea".
Protest dela Sirijaca protiv vlastodršca Asada već odavno je prerastao u međunarodni sukob, piše u radnom dokumentu. Ali dok se sve više sila i zemalja iz regiona i van njega upliće u zbivanja u Siriji, Zapad uglavnom ne radi ništa. Već tu se može naslutiti da Zapad kao institucija više ne postoji, piše u tekstu.
Kada je konkretno reč o terorizmu, najveća opasnost i dalje je samoproklamovana Islamska država. Njene pristalice su i u delovima zapadnog sveta, a neki teroristički napadi u Evropi nose njihov potpis. Ali zemlje Evrope na različite načine reaguju na taj izazov: Francuska je proglasila vanredno stanje, Nemačka sprovodi istragu i racije kod osoba i institucija koje bi mogle da budu povezane sa ID, a neke zemlje u kojima postoji verovatnoća da u njima ima sledbenika ID čine još manje, piše "Dojče vele".
Deo rešenja leži u tome da Evropska unija učvrsti svoju saradnju u borbi protiv terorizna i osnaži sopstvene snage koje bi mogle da reaguju, kako bi evropske zemlje bile u stanju da se suprotstave džihadističkom izazovu, koji će verovatno potrajati duže vreme, navodi se u radnom dokumentu.
Ovogodišnji Minhenski izveštaj o bezbednosti na devedesetak stranica sumira kratak pregled gorućih problema svetske politike. Autori govore o izazovima koji bi lako mogli da znače kraj svetskom poretku kakav se uspostavio nakon kraja Drugog svetskog rata. Oni pritom ne ukazuju samo na klimanje starih saveza i sukobe u koje su umešani međunarodni faktori, već i na razvoj unutar država i to pre svega onih demokratskih, može se pročitati u tekstu "Dojče velea".
Radni dokument Minhenske konferencije nije napisan kako bi ponudio odgovore. Njegov smisao je u tome da bude osnova za rasprave na konferenciji kako bi se eventualno pronašli zajednički odgovori, pritom je važno razgovarati, čak i ako se zajednički jezik ne nađe, podseća Išinger, dodajući: “Nadam se da ćemo svi da razgovaramo potpuno otvoreno i da ćemo iskreno da iskažemo i svoje razlike u mišljenjima o zajedničkim interesima i vrednostima”.
