Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Maj.2012, 14:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kraj postupka rehabilitacije Draže 22. juna?

BEOGRAD -

Pred Višim sudom u Beogradu danas je nastavljen postupak za rehabilitaciju generala Dragoljuba Draže Mihailovića, koji je 1946. godine osuđen na smrt streljanjem.

Advokat Zoran Živanović, koji pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu zastupa podnosioce zahteva da se četnički vođa rehabilituje, izjavio je da se sudski postupak nastavlja 22. juna i da je moguće da se tog dana i završi.

"Ne mogu da vam sa sigurnošću kažem da će se do tada završiti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << to je u rukama suda", istakao je Živanović.

Dražin govor skraćen, rečenicama menjan smisao

Završni govor generala Dragoljuba Draže Mihailovića na suđenju 1946. godine skraćen je u stenografskim beleškama za trećinu, dok je zabeleženim rečenicama mahom menjan smisao u celini ili delimično, rekao je danas istoričar Slobodan Marković.

Svedočeći na ročištu, Marković je uporedio transkripte audio snimka dela Mihailovićeve završne reči od 10. jula 1946. godine i stenografskih beleški, nakon što je sudsko veće preslušalo snimak koji traje 13 minuta i 15 sekundi.

Upoređivanjem steno-beleški iz vojnih arhiva i transkripta audio govora vidi se da su steno-beleške skraćene za 27 odsto, a veoma često je menjan smisao rečenica, rekao je Marković, ocenivši da su steno-beleške "grubi ideološki falsifikat".

"Nikad nisam ni s jednim neprijateljem zaključio bilo kakav sporazum. Nisam nikada sarađivao sa Italijanima, a kada bi neko došao da mi nešto slično predloži izbacio bih ga napolje...", rekao je Mihailović u svojoj završnoj reči.

On je tada objasnio kako je rukovodio državnim novcem i dao novac za "dizanje celog Balkana i Rumunije i Mađarske, a ne samo naše zemlje...".

"Sudbina je bila nemilosrdna prema meni kada me je bacila u ovakav vrtlog događaja... molim sud da moje izlaganje uzme u pravim rečima", završio je general, čuje se na snimku koji je danas preslušan.

Tužilac na preradu optužnice išao kod Đilasa, prećeno pilotima SAD

Istoričar Marković, koji je i član državne Komisije za utvrđivanje okolnosti Mihailovićeve smrti, predočio je sudu citate memoara Mihailovićevog tužioca Josipa Hrnečevića, u kojima je ispričao kako je na preradu optužnice protiv generala išao kod člana Politbiroa Milovana Đilasa.

Marković je sudu dostavio prepisku između SAD i FNRJ povodom zahteva da Mihailoviću na suđenju svedoče američki piloti koji su tokom rata bili u Srbiji.

Iz maršalata EFNRJ pilotima je priprećeno da bi i oni mogli da budu optuženi za saučešće u borbi protiv partizana, dok je iz Ministarstva spoljnih poslova poručeno da su "Mihailovićevi zločini prema narodima Jugoslavije toliko strašni, da bi se moglo ili smelo voditi diskusija da li je kriv ili nije".

Amerika je u svojoj noti konstatovala da je Mihailović osuđen pre suđenja, jer u njegovom slučaju "nema sudskog iznalaženja krivice".

Na nastavku suđenja Nikolić, Dimitrijević i Đuretić

Na nastavak suđenja, 22. juna, biće pozvani da svedoče istoričari Kosta Nikolić, Bojan Dimitrijević i Veselin Đuretić.

Pred početak suđenja pred sudom se okupilo nekoliko desetina pristalica rehabilitacije Mihailovića, koji su nosili četnička obeležja i pevali četničke pesme.

Među njima bio je i vođa organizacije "Obraz" Mladen Obradović sa nekolicinom svojih pristalica.

Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović.

Njemu su se pridružili Srpska liberalna stranka, sa akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, prof. međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.

Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.

Mihailović je, dva dana po donošenju sporne presude, 17. jula 1946. godine streljan, kao državni neprijatelj "broj jedan".

Državna komisija utvrdila je da je Mihailović ubijen na Adi Ciganliji, ali sumnja da su njegove kosti kasnije prenete u drugu grobnicu, možda na Ratno ostrvo, kako bi se onemogućilo da budu pronađene.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Politika: Marković: Dražin govor na suđenju skraćivan i menjan

RTS: Marković: Dražino svedočenje izmenjeno