Izvor: RTS, 11.Apr.2012, 11:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj krize (ni)je na vidiku
Prema izjavama političara u predizbornoj kampanji, izlazak iz krize nije daleko. Ekonomisti tvrde suprotno. Glomazni javni sektor najveći problem srpske privrede, smatraju stručnjaci.
U predizbornoj kampanji političari obećavaju skori izlazak iz krize, dok ekonomisti tvrde suprotno, ističući da država treba da reformiše glomazni javni sektor.
Profesor Pravnog fakulteta Boris Begović kaže da će se iz krize izaći negde oko 2118, 2119. godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
"Mislim da niko to sada ne može da kaže. Svako ko vam govori da ćemo iz krize izaći u prvom kvartalu neke godine ne zna o čemu govori", ističe Begović.
Iz evrozone stižu loše vesti, pošto je očekivani privredni rast sveden na 0,3 odsto. I u Srbiji je procena rasta smanjena sa 1,5 na svega pola procenta. Dok čeka da se oporavi Evropa, Srbija, poručuju ekonomisti, mora da radi.
Ekonomista Ivan Vujačić poručuje da Srbija mora da reformiše javni sektor.
"To je prvi zadatak nove vlade koja mora da ima jakog premijera i da bude disciplinovana, utegnuta i koncentrisana na taj posao. Potrebno je reformisati poreski sistem, povećati poreze i umanjiti rashode, a državna preduzeća restruktuirati", objašnjava Vujačić.
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da država treba da uvede red u finansijski sistem, da obezbedi da svako plaća svoje račune i svoje obaveze.
"Država ne samo da to nije obezbedila, nego je i glavni protagonista tog strašnog nereda koji pritiska i davi našu privredu. Ona duguje privredi više od milijardu evra", ističe Madžar.
Bankari, tvrde da je finansijski sistem stabilan, jer, kako kažu, nema povlačenja kapitala iz Srbije.
Predsednik Izvršnog odbora Hipo alpe adrija banke Vladimir Čupić kaže da je finansijski sistem stabilan, jer se nivo kapitala povećava.
Međutim, ono što Čupić vidi kao problem jeste veće učešće lošeg plasmana. Prema njegovim rečima, izazov u predstojećem periodu je stvaranje dovoljnog broja dobrih projekata u koje bi banke mogle da ulažu.
Tek po sprovođenju reformi mogu se očekivati velike investicije, ali ne u milijardama, već desetinama i stotinama miliona evra, ocenjuju ekonomisti.
