Izvor: B92, 10.Apr.2023, 18:14
Kraj – Kina je "uspešno završila"
Poslednjeg dana manevara oko Tajvana Kina kaže da je vežbala "vazdušnu blokadu" te zemlje.
Istovremeno, SAD su u Južnom kineskom moru bile prisutne sa razaračem. Šta se događa u tom delu sveta i kakve su reakcije iz EU?
Narodnooslobodilačka armija Kine završila je svoje velike manevre u blizini Tajvana. Portparol kineske istočne komande izvestio je u ponedeljak da su posle tri dana "uspešno završene" različite vežbe.
Trećeg dana vojnih manevara >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oružane snage su rekle da su uvežbavale vazdušnu blokadu ostrva, u čemu je učestvovalo više desetina vojnih aviona, navodi kineska državna televizija CCTV.
"Nekoliko grupa borbenih aviona H-6K sa bojevom municijom" izvelo je "nekoliko talasa simuliranih napada na ključne ciljeve na ostrvu Tajvan", saopštila je kineska vojska. U vežbe je bio uključen i nosač aviona "Šandong".
Iz Ministarstva odbrane Tajvana saopšteno je da je u roku od četiri sata u blizini ostrva primećeno jedanaest kineskih ratnih brodova i 59 vojnih aviona.
Prema Tajpeju, među avionima su bili borbeni avioni i bombarderi. 39 aviona je prešlo – ranije poštovanu, nezvaničnu liniju podele Tajvanskog moreuza – i takođe je prodrlo u Tajvansku zonu vazdušnog nadzora, koja služi kao neka vrsta tampon-zone prema Kini.
Japansko ministarstvo odbrane je saopštilo da su između petka i nedelje sa kineskog nosača "Šandonga" avioni i helikopteri poletali i sletali 120 puta. Nosač aviona, zajedno sa još tri ratna broda i pomoćnim brodom, došao je na 230 kilometara od japanskog ostrva Mijako.
Prema sopstvenim izjavama, Japan je u proteklih nekoliko dana mobilisao nekoliko svojih borbenih aviona.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin rekao je da su ove vežbe usmerene protiv pokreta za nezavisnost Tajvana.
"To je ozbiljno upozorenje provokativnim aktivnostima separatističkih snaga za nezavisnost na Tajvanu i njihovom dosluhu sa stranim snagama". Tajvan je „isključivo unutrašnja stvar Kine".
Mir u Tajvanskom moreuzu i nezavisnost ostrva su nespojive, rekao je Vang. „Ako želimo da zaštitimo mir i stabilnost (...), moramo se odlučno suprotstaviti svakom obliku separatizma za nezavisnost Tajvana.
Manevri nisu iznenađenje, kaže kineski stručnjak Bendžamin Ho u intervjuu za Rojters. "Manevri su bili očekivani. Uostalom, Peking nikada nije isključio mogućnost da Tajvan i silom ujedini sa Kinom. Ako pretite upotrebom vojske, onda morate da je vežbate."
Prošle srede (5. aprila) predsednica Tajvana Cai Ing-ven se u Kaliforniji sastala sa predsedavajućim Predstavničkog doma američkog Kongresa Kevinom Makartijem - koji, prema protokolu, ima funkciju broj tri u SAD. Bio je to prvi sastanak te vrste na tlu SAD.
Komunističko rukovodstvo u Pekingu smatra Tajvan, kojim se nezavisno upravlja, delom svoje zemlje i odlučno odbija zvanične kontakte drugih zemalja sa Tajvanom.
Vojni manevri velikih razmera održani su takođe kada je Makartijeva prethodnica Nensi Pelosi posetila Tajpej u avgustu 2022.
Sukob oko Tajvana je centralno pitanje između Kine i Sjedinjenih Država. Vašington je od 1979. posvećen odbrambenoj sposobnosti ostrva, što je do sada uglavnom podrazumevalo isporuku oružja.
Posmatrači strahuju da bi spor potencijalno mogao da izazove vojnu konfrontaciju između dve svetske sile. SAD i Kina takođe su u sukobu oko kineskih teritorijalnih pretenzija u Južnom kineskom moru.
Kina polaže pravo na skoro celo Južno kinesko more i izgradila je veštačka ostrva da potkrepi svoje tvrdnje. Ovo se takođe odnosi na strateški važna i resursima bogata područja koja zemlje poput Indonezije, Malezije i Filipina smatraju svojim.
SAD i susedi Kine optužuju Peking za sve veću militarizaciju regiona. Međunarodni arbitražni sud u Hagu odbacio je kineske teritorijalne zahteve 2016. Međutim, Kina ignoriše presudu.
Istovremeno sa kineskim vojnim manevrima oko Tajvana, američki razarač sa raketama navođenje „USS Milijus" izveo je misiju u blizini atola Miščif na arhipelagu Spratli.
Kako je objavila 7. američka flota, američki ratni brod se time založio za slobodu plovidbe u morskom području na koje polažu pravo Kina i druge zemlje. "USS Milijus" je potom ponovo napustio to područje.
Prema rečima francuskog predsednika Emanuela Makrona, kada se radi o Tajvanu, Evropa ne treba da sledi ni Kinu ni SAD, već da teži sopstvenoj strategiji.
"Najgore bi bilo misliti da ćemo mi Evropljani po ovom pitanju biti nečiji sledbenici i da ćemo morati da sledimo ili američki kurs ili kinesku preteranu reakciju", citira Makrona časopis Politiko.
Evropa ne bi trebalo da doprinosi eskalaciji sukoba, nego da se postavi kao treći pol između SAD i Kine, reako je Makron u intervjuu za "Politiko" i francuski list "Ehos" tokom svoje trodnevne posete Kini prošle nedelje.
Evropska unija je izrazila zabrinutost zbog vojnih manevara i pozvala na uzdržanost. Tenzije se moraju rešiti dijalogom, rekla je Nabila Masrali, portparolka Evropske komisije za spoljne poslove. Eskalacija bi imala ogroman uticaj na ekonomiju i bezbednosnu situaciju širom sveta. Status Tajvana ne sme se menjati silom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
