Izvor: Blic, 25.Nov.2011, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krah bez pomoći države i banaka
Banke imaju dovoljno novca da finansiraju privredu i nije potrebno sniženje stope obavezne rezerve, posebno što nema garancija da bi tako oslobođen novac otišao u kreditiranje razvojnih projekata, kaže Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije. On je juče u Privrednoj komori tako odgovorio na apel privrednika da im krediti budu povoljniji.
Ipak bez obzira na to, utešno je što NBS, po njegovim rečima, ima načina i mehanizme da krediti budu jeftiniji. Kako "Blic” >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nezvanično saznaje, moguće je da će tokom iduće nedelje biti preciziran datum održavanja sastanka privrednika, premijera, guvernera NBS i ministra ekonomije i regionalnog razvoja.
Ima dovoljno novca
- Ima dovoljno novca na računima banaka, ali NBS nema pravo da govori poslovnim bankama da daju kredite preduzećima, jer su one slobodne i tržišno orijentisane. Spuštanje obavezne rezerve na devizne izvore finansiranja poslalo bi poruku bankama da nastave da se rizično finansiraju i da prenose valutni rizik na krajnje korisnike, odnosno privredu i građane - kaže Šoškić.
Finansijski sistem, smatra, već je dovoljno likvidan i nije potrebno ubrizgavanje dodatne likvidnosti. Guverner je najavio i da će određene mere koje NBS planira u narednom periodu, omogućiti snižavanje kamatnih stopa na kredite. Kaže i da ne treba da iznenade dalja smanjenja referentne kamatne stope, jer se ne očekuju rizici jačih inflatornih pritisaka. Dobra vest je i osnivanje razvojne banke naredne godine.
Rezerva banaka
Bankari potvrđuju da postoji određena rezerva likvidnosti u bankarskom sektoru. Tačno je, kaže Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke, i da su kamatne stope u proseku relativno više u odnosu na zemlje zapadne Evrope. Ali, to ne važi u svim slučajevima, već od toga kakav je kvalitet dužnika.
- Postoje dužnici kojima kakve god da date kamate, po vas kao banku nisu dužnici sa adekvatnom kreditnom sposobnošću. U strukturnom smislu, potrebno je obezbediti efikasniju alokaciju sredstava u vidu povoljnijih kredita, ali to ne može da bude posao komercijalnih banaka. Razumem zahteve privrednika da im se snize kamatne stope, ali mora postojati razrađen sistem kako da se to uradi. Ukoliko se to ostavi bankarskom sektoru, koji je konkurentan, banke će to učiniti tako kako tržište nalaže - ističe za "Blic” Čupić.
Upravo nepoverenje banaka puno košta srpsku privredu. Posledica toga su, kako kaže Velibor Sovrović, direktor kompanije "Lasta”, visoke kamatne stope.
Nepoverenje košta
- Tražiti pomoć od banaka u ovom trenutku je isto kao i tražiti od kadije koji vas tuži da vas oslobodi. Razvojna banka morala bi da omoguću ne samo davanje novih kredita, već i da odobrava refinansiranje postojećih. Tako bi se rasteretila srpska privreda - kaže Sovrović.
A privredi trebaju jeftiniji krediti, naročito u vreme krize. Bez njih nema razvoja.
- Neke banke pokušavaju da iskoriste situaciju kada je novac u Evropi jeftin, da ga plasiraju po visokoj ceni. Ali, problem osim cene kredita, koja nije za sve kompanije ista, jeste taj što su preduzeća u Srbiji prezadužena - kaže za "Blic” Nemanja Popov, direktor "Centroproizvoda”.
Nema projekata
Za bankare problem nije samo kreditna sposobnost dužnika, već i to što nema zdravih projekata preduzeća koje bi kreditirali. Vladimir Marković, član Izvršnog odbora Findomestik banke, za "Blic” kaže da je konkurentnost naše privrede takva da je bankarima teško da nađu zdrave projekte koje bi kreditirali.
- To naročito dolazi do izražaja u kriznim situacijama kada novac postaje zlata vredan resurs i kada svi razmišljaju kako da što bolje plasiraju svoja sredstava. Pre 2008. bankama je bilo jednostavnije da se dobiju kreditne linije iz inostranstva pa da ih plasiraju u privredu, danas to nije slučaj, jer rizici su veći - ističe Vladimir Marković, član Izvršnog odbora Findomestik banke, koja je deo grupacije "BNP Pariba”.
Na šta građani treba da obrate pažnju
Poslednjih dana građani uveliko dobijaju obaveštenja od banaka u kojima im najavljuju izmene uslova za kredite, kreditne kartice i dozvoljeni minus. Pojedine banke pozivaju i da građani već sad dođu i potpišu anekse. Savet građanima je da ne žure, da dobro prouče nove anekse, i ukoliko imaju nedoumice reše ih. Suština je da po novom zakonu sve banke koje su povećavale kamate bez osnova u ugovoru, moraju da ih vrate na početni nivo. A to znači svuda gde je povećana marža, ponderisao Euribor ili kamata menjala promenom poslovne politike, zbog ekonomske krize i sličnih neuobičajenih razloga, kamatne stope moraće da budu vraćene na nivo koji je ugovoren.
Kamatna stopa mora da bude jasno definisana, ukoliko je promenljiva, elementi moraju da budu oni koji se zvanično objavljuju (referentna kamatna stopa, Belibor, Euribor, Libor...) Proverite period kada banka menja kamatnu stopu Sumnju izaziva i predlog da se kamatna stopa obračunava po formuli koja podrazumeva stopu obavezne rezerve kroz određeni ponder, koja se nije nalazila u prvobitnom ugovoru Ne bi trebalo da prihvataju da im se menja metod obračuna kamatnih stopa sa konformnog na proporcionalan Proverite da li u svakom trenutku trajanja ugovornog odnosa znate u kojim slučajevima se može promeniti visina vaše obaveze po osnovu kamate, na koji način i pod kojim uslovima
Povezane vesti: Bez naznaka krize u bankama u Srbiji Šoškić: Srbija već zahvaćena drugim talasom krize Vlada nema novca za nove antikrizne mere Šoškić: Povećanje učešća oboriće kamate
