Izvor: Blic, 03.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krađa države na 300 načina
Krađa države na 300 načina
Bila je to najveća pljačka na Balkanu, perfidna i intenzivna, bez mnogo pisanih tragova. Lider nacije je pljačku osmišljavao u hodu, finansirajući svoj režim i vodeći narod kroz krvave ratove ravno u propast. Još traje potraga za novcem koji je prebacio na svoje račune u 50 zemalja sveta. Njegov režim izmislio je 270 poreza kako bi od stanovništva pokupio novac za finansiranje glomaznog državnog aparata. Za Miloševićem i njegovim korumpiranim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podanicima ostao je i dug prema štedišama od preko sedam milijardi maraka... Reč je o režimu koji je naciju pretvorio u jednu od 12 najkorumpiranijih na svetu - zaključio je Morten Torkildsen, norveški ekspert za pronevere, koji je po nalogu Haškog tribunala ispitivao pljačku u SRJ i odlazak novca iz Beograda. Prema njegovom zaključku, reč je o pljački koju je teško objasniti.
- U svojoj karijeri nikada nisam sreo tako veliku i zamršenu finansijsku strukturu, niti sam čuo za nju - izjavio je Torkildsen, koji i dalje pokušava da nađe odgovore na pitanja o razmerama pljačke SRJ od rata u Bosni 1994. do kraha Miloševićevog režima 2000. godine.
On je otkrio da je jedan od najvećih načina krađe novca bila carina. Po instrukcijama Miloševića, kako tvrdi, novac od carinskih prihoda je posredstvom Borke Vučić prebacivan u Grčku, a potom na Kipar, na račune tamošnje ispostave 'Beogradske banke' i dveju kiparskih banaka. Odatle je novac prebacivan na kiparske račune takozvanih paravan-kompanija, koje su kupovale oružje i vojnu opremu.
Neki britanski listovi tvrdili su da je veliku ulogu u transferu novca odigrao i visoki grčki političar čija je firma direktno uključena u osnivanje of-šor kompanija preko kojih su u vreme ratova na Balkanu izbegavane sankcije UN. Tada je, kako se procenjuje, Milošević preko Kipra izneo četiri milijarde dolara.
Torkildsen kaže da je na osnovu izjava samog Kertesa i drugih sagovornika shvatio da su kuriri svakodnevno nosili dinare i devize iz carinskih biroa u državni kompjuterski centar, gde bi svežnjevi novca bili umotovani u pakpapir. Od toga je Kertes na Kipar poslao milijardu maraka, 80 miliona dolara, 63 miliona franaka i 390 miliona šilinga.
- Utvrđeno je da je Kertes po dogovoru s Miloševićem nezakonito raspolagao robom koja je oduzimana zbog carinskih prekršaja. On je nezakonito raspolagao i sa 4.561.450 litara naftnih derivata - navodi se, između ostalog, u krivičnoj prijavi protiv Kertesa koja je pokrenuta u Beogradu. Sam Kertes je istražiteljima rekao da je povodom rada carine kontakte isključivo imao s Miloševićem i da druge državne organe nije obaveštavao o svom radu.
Haški istražitelji su, na osnovu saznanja koja su im predočili ovdašnji eksperti, zaključili da je Miloševićev režim pljačku države organizovao na 'nezamislive' načine. Jedan od najefikasnijih bila je pljačka banaka. Za samo dve godine građani su ostali bez ušteđevina, a režim je 'nenadani nestanak' novca iz banaka, što nikada zvanično i nije priznao, preko medija pravdao potrebom da se 'odbrane' zemlja i narod. U vreme ekspanzije nacionalizma mnogi su takvo opravdanje i prihvatili.
Kada su trezori državnih banaka opljačkani, naredna faza bilo je osnivanja piramidalnih banaka, preko kojih je od građana ukradeno bar još onoliko novca koliko je 'nestalo' iz državnih trezora. Prema zaključcima stranih stručnjaka, posebno perfidno bilo je 'unovčavanje atmosfere ekstremnog nacionalizma', što je obavljeno preko raznih zajmova za koje je garantovala država. Naravno, i ovaj novac je 'nestao' bez ikakvih pisanih tragova.
Da bi izbegao sankcije, Milošević je morao da nađe ljude koji su sposobni da iznesu novac u gotovini, a u zemlju, pre svega, unesu oružje, naftu i cigarete. Eksperti su ustanovili da je Miloševićev režim, preko malog kruga ljudi u koje je imao poverenje, uspostavio saradnju s kriminalcima koji su u okolnim zemljama opet imali svoje kanale za šverc. To je bio verovatno i najefikasniji način pljačke - uvožena je roba koje nije bilo u prodavnicama, a novac se slivao na tri strane - za ljude iz režima koji su to omogućili, zatim za potrebe države, i u džepove kriminalaca. Čak je i domaća roba umesto u prodavnicama završavala na sivom tržištu, jer je tako još jedan korumpirani krug ljudi mogao da naplati 'angažman'.
Ukratko, prema zaključcima stranih i domaćih stručnjaka Miloševićev aparat je osmislio skoro 300 načina da opljačka državu i nije postojao nijedan unosan posao koji nije vođen pod 'prismotrom' organizovanog kriminala. Kako se navodi u jednom istraživanju, bilo je nemoguće sazidati kuću u najzabačenijem selu a da se mafija ne umeša, 'makar zbog toga što je u dužem periodu kontrolisala promet cementa ili crepa u čitavoj državi'.
Morten Torkildsen tvrdi da je za tako pokraden novac 'Kipar predstavljao vrata u svet'.
- Da bi prikrili poreklo novca, gotovina je polagana na račune osam fiktivnih firmi, koje su se u poslovanju sa inostranstvom predstavljale kao kiparska preduzeća. Konce je vukla Borka Vučić, koja je organizovala transfer novca trećim licima - zaključio je haški istražilac.
Bankovni dokumenti koje je švajcarsko ministarstvo pravde u Bernu u avgustu 2001. predalo Haškom tribunalu, pokazuju da je novac iz ovih osam firmi stizao i u Švajcarsku. Tako je, na primer, na račun firme 'Avijatrend' kod jedne banke u Ženevi, između oktobra 1997. i oktobra 1998. godine, s tajnog fonda, uplaćeno 2,5 miliona franaka. Torkildsen je uspeo da samo manji deo novca prebačen na Kipar poveže s konkretnim kupovinama. Isplate su nestale u 'finansijskoj džungli' na Gibraltaru i na pacifičkom ostrvu Nauru. Novac je odlazio i na Devičanska ostrva, gde se i dalje ne plaća porez na uloženi novac, na profit, imovinu i nasledstvo, zatim na Kajmanska ostrva i ostrva Turk i Kajkos, kao i u Belize, gde osnivači preduzeća u roku od 24 sata dobijaju karticu koja ih oslobađa poreza. T. N. Đ. Prva prijava za pranje novca
Prvi put u Srbiji je podneta krivična prijava zbog pranja novca. Za ovo delo osumnjičeni su Milan Zarubica (35), suvlasnik i direktor PP 'Lenal farm', i Srđan Đelekara (38), osnivač i suvlasnik istog preduzeća, koji se terete da su oprali 272.595.450 dinara stečenih proizvodnjom i prodajom droge.
SUP Beograda je saopštio da su Zarubica i Đelekar u pritvoru od 6. februara, jer su pomenutu sumu od početka 2000. stekli trgovinom narkotika. Potom su novac ubacili u legalne tokove, kupujući preko svojih preduzeća objekte i sredstva za rad, pokretnu i nepokretnu imovinu, zlato i druge vrednosti.
Prilikom pretresa 'Lenal farma' nađeno je i 320.000 dolara i 47.000 evra, kao i pečati stranih firmi sa Kipra, iz SAD, Mađarske i Makedonije, kao i pečati beogradskih firmi 'Mikropoint', 'NBS bros' i 'Euro merkur trejd investment korporejšn'. Uvidom u dokumentaciju 'Lenala' utvrđeno je da je firma 2001. i 2002. godine imala 200.000 dinara čistog prihoda, a samo za lične dohotke i poreze za to vreme je isplaćeno preko sedam miliona dinara.
Zarubica i Đelekar radili su i preko preduzeća 'Veran hemikals' i 'Veran farmasjutikals', u kojima su takođe bili suvlasnici i u njih ubacivali novac dobijen prodajom droga. Najveći dobavljač 'Lenal farma ' bio je 'Davidšped', vlasništvo Zarubice i Đelekar. A. A.
