Izvor: Politika, 09.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krade se sedam automobila dnevno
U Beogradu je u prvih sedam meseci ove godine, kako pokazuje policijska statistika, ukradeno 1.440 automobila. Policija je našla 707 vozila, a 196 automobila našli su vlasnici. Najviše ukradenih vozila je iz Zastavinog programa. Više od 200 automobila "jugo" ukradeno je do septembra ove godine, a nešto manje iz nemačkog proizvodnog programa, najviše "golfova" i "audija", ukupno 161. U policiji kažu da se automobili "golf" i oni koje pravi Zastava najčešće kradu zbog prodaje delova. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Trenutno se u Beogradu manje kradu vozila nego, recimo, 2001. godine. U ovoj je za prvih sedam meseci kradeno u proseku sedam automobila dnevno, baš kao i prošle, 2006. godine, 2005. i 2004. kralo se u proseku šest automobila dnevno, dok je u 2001. prosek bio trinaest automobila dnevno.
Najviše automobila nestane na teritoriji opština Novi Beograd, Zvezdara, Čukarica, Voždovac..., a građanima se savetuje da posebno obrate pažnju kada parkiraju vozila kod bolnica, naročito kod VMA, KBC "Dragiša Mišović" i Urgentnog centra.
Prema statističkim podacima, sve je više maloletnika među kradljivcima automobila. U policiji su napravili i profil prosečnog kradljivca automobila. On ima između 20 i 30 godina, odlično je obučen, specijalizovan je za određene tipove vozila, dobar je vozač, nije narkoman, a najčešće ima završen zanat koji je u vezi sa saobraćajnom strukom.
Činjenica da su kradljivci automobila uglavnom mlađi ljudi, između 20 i 30 godina, poznata je, jer su gotovo svi kriminalci počinjali svoju uličnu karijeru tako što su krali automobile. Prvi u tome bili su "surčinci", predvođeni Ljubišom Buhom Čumetom, Zoranom Šijanom i ostalima. Kriminalnu karijeru su tako započeli i Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum, kasnije vođe jednog od najorganizovanijih klanova na ovim prostorima. Činjenica da svi ozbiljni kriminalci počinju krađom automobila objašnjava se time da se na tome brzo i lako zaradi, što daje dobru finansijsku osnovu za budući biznis.
Policijski podaci ukazuju na to da se danas više organizovanih kriminalnih grupa bavi krađom automobila. Najorganizovanija kriminalna grupa, koja se bavi krađom automobila, i dalje je na teritoriji Surčina. "Surčince", kao osnivače srpske auto-mafije bije glas da za manje od pola sata mogu da pronađu svaki ukradeni auto, čak i onaj koji oni nisu ukrali, jer, tvrde upućeni, sarađuju sa policajcima, koji im obezbeđuju papire za vozila sa prekucanim brojevima motora.
Druga po jačini u poslovima u vezi sa ukradenim automobilima je mafija sa Miljakovca, a, kako tvrde dobro obavešteni izvori, za potcenjivanje nisu ni kriminalci iz naselja Jajinci. Ovi lopovi uglavnom "rade" po Voždovcu i Miljakovcu, a ukradeni automobili obično završavaju u Jakovu ili Surčinu.
I klanovi iz Žarkova, Zemuna, Zvezdare i iz Novog Beograda spadaju u izuzetno organizovane, a teritorija Novog Beograda, posle parkinga ispred bolnica, omiljena je kradljivcima automobila, uglavnom zbog širokih ulica kojima nesmetano mogu da pobegnu policiji, ali i zbog velikog broja neosvetljenih parkinga.
Najorganizovanije kriminalne grupe bave se isključivo krađom skupih automobila s najsavremenijom zaštitom. Na meti su im uglavnom džipovi "porše kajen", "audi Q7" ili "folksvagen tuareg". Ta vozila najčešće se nude vlasnicima da ih otkupe ili se preprodaju u Srbiji. Jedan broj se krijumčari na crno tržište Kosova, Crne Gore, Bugarske, Hrvatske, Turske i Rumunije.
Policijsko iskustvo govori da postoje četiri kategorije kriminalaca koji se bave krađama automobila. U prvoj su oni koji traže otkup od vlasnika kola, drugu grupu čine oni koji vozila rastavljaju u delove, u trećoj kategoriji su oni koji ih preko falsifikovanih dokumenta "plasiraju" na tržište dok su u četvrtoj grupi oni koji ukradene automobile koriste da bi se vozili. U ovoj poslednjoj kategoriji su maloletnici koji kradu vozila zbog vožnje, ali i prevejani kriminalci koji ukradenim automobilima odlaze u pljačke ili ih koriste za druge zločine.
"Razlozi zbog kojih je smanjen broj ukradenih vozila su efikasniji rad policije, koja danas preko Interpola ima međunarodnu saradnju i sprovodi pojačane kontrole na punktovima, ali i smanjeno interesovanje građana za kupovinu sumnjivih automobila čija se prošlost može lako proveriti. Takođe, uspostavljena je efikasna bilateralna saradnja sa Hrvatskom i BiH, državama u koje su ranije masovno odvožena ukradena vozila", objašnjavaju policajci angažovani na ovim zadacima.
-----------------------------------------------------------
Šta kaže zakon
Iako su grupe koje se bave krađom automobila po pravilu dobro organizovane, ovo krivično delo ipak ne spada u odredbe krivičnog zakona koji definiše organizovani kriminal. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić objašnjava da se krađa automobila koji kasnije bude prodat ili rasturen na delove sankcioniše kao i svaka druga krađa. Krađu automobila član 213 krivičnog zakona Srbije definiše kao "neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila". Škulić objašnjava da je to recidiv starih vremena, kada su se automobili krali da bi se neko vozao dok ima goriva. Maksimalna zaprećena kazna po tom zakonu za krađu automobila je pet godina zatvora, pod uslovom da je reč o maksimalno otežavajućim okolnostima. U praksi, ovaj kriminal teško se dokazuje posebno kada je reč o organizatorima, pa se izriču manje kazne.
-----------------------------------------------------------
Niko ne želi da proverava vozilo
"AMSS je na pet mesta u Srbiji otvorio laboratorije za provere i identifikaciju vozila, ali je uslov za proveru da svaki građanin koji dođe potpiše dokument prema kome mi, ako otkrijemo neku nepravilnost, možemo o tome da informišemo policiju, jer bi u suprotnom to bilo prikrivanje krivičnog dela. Efekat takvog pristupa jeste da niko neće da mu mi pregledamo vozilo", kaže direktor Centra za motorna vozila Auto moto saveza Srbije Milan Božić. Božić kaže da je prema njihovom iskustvu broj ilegalnih automobila izuzetno velik i zato predlaže da država utvrdi obavezu da svaki auto pre carinjenja prođe proveru porekla , što je, inače, utvrđena obaveza od Litvanije do Rumunije.
Dušan Telesković
-----------------------------------------------------------
Šesnaestogodišnjak pozajmio devet auta
Čačak – Sa šesnaest godina N. T. je stigao da "pozajmi" čak devet automobila do kojih je dolazio na najjednostavniji način – prilikom šetnje kroz grad kada spazi automobil, koji u bravi ima ključeve on seda i vozi. Policija nije morala da ga juri – dovoljno je bilo da okrene njegov telefonski broj.
"On vozi dok ima goriva, onda ostavlja auto gde se zatekne. U nekoliko slučajeva policajci su ga pozivali telefonom da vrati kola, predosećajući da bi on mogao da bude pozajmljivač", rekao je Miodrag Surla, zamenik okružnog javnog tužioca na sednici opštinskog Odbora za bezbednost u Čačku.
Jedan ukradeni automobil, stara "lada", pripadao je članu Odbora za bezbednost Draganu Parezanoviću. I "lada" je vraćena, ali tek kada je N. T. slupao sletevši s puta.
Ovaj maloletnik koji živi sam u dragačevskom selu Turica odrekao se svog hobija nakon vremena provedenog u zatvoru.
"Pojačani nadzor nije pomogao, njemu je trenutno Centar za socijalni rad jedina aktivna rodbina, pa mu je sud odredio maloletnički zatvor od 30 dana. Otad se uozbiljio, jer mu je zbog načina na koji je odrastao sloboda preča", rekao je Surla.
Od 39 automobila, koji su ukradeni Čačanima ove godine, čak 32 su pronađena i vraćena.
G. O.
[objavljeno: ]
