Izvor: RTS, 19.Avg.2009, 09:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraći život srpskih gradova
Godišnje u Srbiji nestane po jedan manji grad. Ako se tako nastavi, Srbija će, prema statistikama, za 40 godina, imati 20 odsto manje stanovnika.
Srbija spada u jednu od najstarijih nacija, čemu je doprineo negativan prirodni priraštaj, tačnije više više osoba umire nego što se rađa.
Godišnje nestaje po jedan manji grad. Ako se tako nastavi, Srbija će, prema statistikama, za 40 godina, imati 20 odsto manje stanovnika.
Da bi se sprečilo takozvano >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << demografsko izumiranje sela i gradova, potrebno je, između ostalog, motivisati stanovništvo da tu i ostaju i zasnivaju porodice.
Gostušu kraj Pirota, preti sudbina kakva je zadesila 20 sela u poslednjih nekoliko godina. A to je njegovo gašenje i nestanak. Ovde sada živi manje od 80 stanovnika, uglavnom starijih od 60 godina.
"Nema ljudi i to je najveći problem. Posle drugog svetskog rata kada su bili prvi izbori, 1.200 birača su bila ovde, u jednoj kući bilo po deset birača, a sada nema ni kuća, a kamoli birača u njima. Narod naglo nestaje", kaže Časlav Panić.
Mladi najčešće, u potrazi za poslom, odlaze u veće gradove. To su u najvećem broju žene i to u dobu kada bi trebalo da rađaju. Tako u selima i manjim gradovima dominiraju muškarci ili stariji meštani.
"Nisu samo sela ugrožena, nego i manji gradovi, to je nešto što još nije u fokusu šire javnosti. Samo tri grada ima vitalno stanovništvo, dok Srbija, ulazi u fazu brzog starenja stanovništva koje će kulminirati u narednih 5 do 10 godina", kaže Vladimir Nikitović iz Centra za demografska istraživanja.
Pomeranje granice rađanja
Pomerila se i granica rađanja. Umesto da žene rađaju između dvadesete i dvadeset pete godine, to odlažu za kasnije.
"Žene od 30 godina pa nadalje rađaju po prvi put, to znači da žena u svom reproduktivnom periodu koji je skraćen, ne može da rodi dvoje, troje četvoro dece, jer decu treba i odgojiti i školovati, dati im osnovne uslove za život", rekla je Radmila Vićentijević iz Gradskog Zavoda za informatiku i statistiku.
Da bi se izbeglo demografsko izumiranje, bitno je da država podstiče stanovnike na rađanje i da ih posebnim planovima motiviše da ostaju u svojim mestima ili da ih na neki način ravnomerno rasporedi, napominju stručnjaci.
"To je ono što je možda neki od sledećih zadataka, i stručnjaka i onih koji donose strategije", kaže Nikitović.
Pozitivan prirodni priraštaj, jedan je od prvih koraka u rešenju ovog problema. Statistički, žena u proseku ne rodi ni dvoje dece. Ako bi se prosek povećao na 2,1 Srbija bi imala perspektivu da se ne ostvari prognoza po kojoj ćemo za koju deceniju imati milion stanovnika manje.
